Gojaznost, epidemija savremenog doba

Pre samo pola veka takva statistika nije ni postojala, a danas je problem gojaznosti dostigao razmere globalne epidemije. Nekada vezivana samo za bogati svet, gojaznost je danas problem i niže ili srednje razvijenih zemalja sveta.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da 1,6 milijardi ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno (razlika se meri posebnim indeksom telesne mase), i predviđa da će 2015. godine 2,3 milijarde odraslih imati višak kilograma a da će više od 700 miliona biti debelo.

SZO saopštava da je zbog gojaznosti i bolesti koje ona izaziva prošle godine na svetu umrlo 2,6 miliona ljudi.

Od 1980. gojaznost se širi alarmantno. U razvijenim zemljama OECD jedna od dve odrasle osobe ima višak kilograma, jedna od šest je gojazna. Najveći rast beleže SAD i Meksiko, najniži Japan i Južna Koreja, ali fenomen se svuda uvećava. Listi ugroženih odnedavno su se pridružili Australija, Britanija, Grčka, Novi Zeland i Slovačka.

Problem se toliko proširio da je jedini region sveta koji ga nema podsaharska Afrika – tamo umiru od gladi.

Gojaznost nije samo problem odraslih – njeno širenje među decom takođe je alarmantno. Najmanje 20 miliona dece ispod pet godina starosti ima višak kilograma, procenjuje SZO. Jedno od troje dece u OECD ima isti problem, ponovo najviše u SAD.

Suprotno raširenom mišljenju, problem gojaznosti nije prevashodno američki, on je globalni. Statistike to bolno potvrđuju.

Prekomerno debeli ljudi umiru 8-10 godina pre onih sa normalnom težinom i mnogo će pre oboleti od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka. Gojaznost ozbiljno pritiska nacionalna zdravstva, jer su povećava troškove barem za 25 procenata.