Neizbežno nasilje na Bliskom istoku
Rukovodilac master studija o terorizmu na Beogradskom univerzitetu, profesor dr Dragan Simeunović učestvovao je na nedavno održanom Svetskom samitu o teroriizmu u Tel Avivu, na kome se raspravljalo o bezbednosti na Bliskom istoku. U razgovoru za „Politiku” komentariše stanje u uzburkanom regionu, kao i potencijale za eventualne terorističkih opasnosti.
U susret odlučivanju u Ujedinjenim nacijama o članstvu Palestine u ovoj organizaciji, strasti na terenu su sve uzavrelije. Kakav je dalekosežni efekat ove inicijative na situaciju u regionu?
Nema sumnje da se situacija u bliskoistočnom regionu poprilično iskomplikovala, pre svega zbog snažne inicijative Palestinaca da dobiju državu koju priznaju i UN, ali i iz drugih razloga. Tamo sve ključa, a glavni kontrolor situacije na tom terenu su i dalje SAD. Sve je u njihovim rukama što se tiče članstva Palestine u UN, ali čini se da je situacija takva da bi mogla da čak i njima izmakne kontroli. Priznanje Palestine kao države može da vodi i momentalnoj objavi rata toj državi od strane Izraela, a njeno nepriznavanje pak vodi u palestinsku intifadu i obnavljanje terorizma. Kako god da se okrene, nasilje u nekoj formi je neizbežno.
Palestinska inicijativa je i razlog da se Izrael još jednom nađe na suprotnoj strani u odnosu na okruženje. Zategnuti odnosi sa Egiptom eksalirali su upadom demonstranata u izrelsku ambasadu u Kairu, a premijer Egipta je izjavio da je neophodno preispitivanja izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma...
Odnosi ove dve zemlje su oduvek bili i zadugo će ostati složeni, između ostalog i zbog palestinskog pitanja. Ipak, SAD je potvrdila svoj vodeći uticaj u regionu tako što je naterala obe strane da se relativno brzo urazume i smanje uzajamne tenzije zbog pomenutog incindenta. To je obezbedilo Izraelu neophodan predah zbog suočavanja sa problemima koje ima sa Palestinom i Turskom. Perspektiva izraelsko-egipatskih odnosa najviše zavisi od toga da li će nakon burnih promena islamistički krugovi poput Muslimanske braće dobiti u Egiptu značajniju ulogu u vlasti ili ne.
Kako gledate na oštru retoriku turskog premijera Tajipa Erdogana, koji je pre nekoliko dana izjavio da Izrael više neće moći da radi šta hoće u istočnom Mediteranu, jer će u tim vodama u svakom trenutku biti prisutna turska ratna mornarica?
Erdogan očigledno ima velike međunarodnopolitičke ambicije i pri tom je i vrlo aktivan u njihovom ostvarivanju. Težeći da u mekoj formi obnovi nekadašnji uticaj turske imperije na područjima od Maroka do Balkana uglavnom nailazi na razumevanje, sem kad je u pitanju Izrael, koji u tome vidi veliku opasnost po svoju bezbednost. Naime, da bi Turska u arapskom svetu stekla predvodnički ili pokroviteljski autoritet, ona mora podržati Palestince u njihovim namerama. Otuda tako oštra retorika, pa i vidno neprijateljsko držanje Izraela prema Erdoganu i Turskoj i obratno. Da bi u tim zemljama imao politički uspeh, Erdogan mora prevazići razliku između Arapa i Turaka i igrati na ono što ih povezuje – a to je islam. Za sada to ne smeta SAD, ali ne bi bilo dobro da islamizacija tih odnosa pređe onu meru koja je čini opasnom.
Islamistički pokreti su sumnjičavi kada je u pitanju jačanje turskog uticaja na Bliskom istoku. Egipatska Muslimanska braća su otvoreno poručila da su „Turska i Erdogan dobrodošli, ali da ne bi trebalo da predvode region i kroje njegovu budućnost”...
Tu se radi o dva različita politička koncepta, koji se međutim, možda mogu i približiti. Za sada ipak nema naznaka da bi Erdogan u svom okretanju veri kao homogenizirajućem faktoru Bliskog istoka mogao otići tako daleko da sarađuje sa ekstremnim islamistima. Pre će Muslimanska braća ublažiti neke svoje stavove kako bi postala politički prihvatljivija za većinu svog stanovništva kao i za zemlje u regionu.
Kao rukovodilac master studija za oblast terorizma na Beogradskom univerzitetu, kako vidite njegove trenutne domete kada je u pitanju organizovanje, ali i sprovođenje terorističkih akcija?
Terorizam je neverovatno adaptivan fenomen. Njegova vezanost za politiku ispoljava se na razne načine, pa i tako što sledi interes društvene grupe u čije ime deluje. Tako je i u Izraelu zamrlo terorističko nasilje sa arapske strane u vreme kada je započela ozbiljna kampanja da se Palestina prizna kao država, kako se ne bi otežavao taj proces. Što se tiče stanja u svetu, kad je u pitanju terorizam, u toku su velike promene u skladu sa Bin Ladenovim planovima da se aktivnosti prebace u dvorište zapadnih zemalja u formi domaćeg terorizma, koji podrazumeva brzu radikalizaciju muslimana u SAD i EU putem Interneta i njihovo podsticanje na akte terorizma u sopstvenom okruženju. Tu vrstu terorizma je već sada jako teško otkriti i zaustaviti, a ukoliko nastavi da se umnožava – on će biti i veća opasnost od terorizma koji dolazi spolja.