Ne stidim se da se posvađam sa trgovcima

Da li čitate deklaracije na proizvodima?
Često ne, jer uglavnom biram proverene proizvode, pa tačno znam šta kupujem. Mada u poslednje vreme proveravam rok trajanja prehrambenih proizvoda.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je?
Dobra dan, izvolite, do viđenja. Ako su uz to još ljubazni, nasmejani i brzi, tim bolje. Mada nasmejana lica ne očekujem u supermarketima, jer znam koliko su slabo plaćeni za posao koji obavljaju.

Uvozna ili domaća roba?
Kada je reč o hrani, to su uglavnom domaći proizvodi, naročito slatkiši, poput moje omiljene plazme, a kada kupujem kozmetiku, odlučujem se za uvozne artikle.

Da li kupujete na sniženjima?
Sniženje? Obožavam tu reč, jer me uvek asocira na jurnjavu po buticima sa drugaricama, pune kese krpica i osmeh koji mi danima ne silazi sa lica. Uvek koristim popuste, štaviše izbegavam kupovinu odeće van sezonskih rasprodaja. Ako mi se baš nešto i svidi, a nije na popustu, često se usudim da ljubazno pitam da snize cenu. Nekada uspem, nekada ne.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?
Naravno da nema, mi još imamo monopole u trgovini, pa su cene, na primer, garderobe više nego u inostranstvu. Nedavno sam haljinu u Frankfurtu kupila za 20 evra, a ista takva u istom lancu butika u našoj prestonici bila je gotovo dvostruko skuplja. Iskreno se nadam da vreme pravih sniženja, koje je karakteristično za svetske metropole, polako dolazi i kod nas.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?
Mnogo, nekada i previše, makar u mom slučaju. Volim lepe stvari, pa tako uvek padnem na dobar dizajn. Na reklame uvek gledam po principu „spolja gladac, unutra jadac”, pa im gotovo nikada i ne verujem.

Da li češće koristite karticu ili gotov novac?
I jedno i drugo, mada češće karticu koristim samo da podignem pare sa bankomata, jer tako bolje kontrolišem koliko trošim.

Hipermarketi ili manje prodavnice?
Uvek dajem prednost manjim prodavnicama. Volim ih onako načičkane, pune svega i svačega i volim da čujem ono „Dobro jutro, komšinice”. Volim kada umesto kusura dobijem žvakicu, a sviđa mi se i to što mogu da kupim samo dva jaja, a ne celo pakovanje. A u tim dućanima uglavnom rade ljudi koji me znaju odmalena, pa me obaveštavaju šta se događa u kraju, ko se sa kim posvađao, ko se za koga udao....

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?
Jedino više plate mogu da promene naše potrošačke navike.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?
Nekoliko puta mesečno idem u veću kupovinu, ali gotovo svakodnevno sa bakom idem na obližnju Kalenića pijacu, gde kupujemo sveže voće i povrće.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?
Da se telefon ne pokvari posle mesec dana, da se majica ne skupi posle prvog pranja i da dezodorans zaista deluje 24 sata, jer tako piše na ambalaži. Kvalitetan proizvod je onaj posle čijeg korišćenja nemam utisak da sam bacila pare.

Dobre cipele su...
Moje crvene, sa visokom potpeticom.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?
Sir, masline, voćni jogurt, maska za lice.

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?
Nikada, jer ne dozvoljavam da budem oštećena ili prevarena. Nije me sramota i da se posvađam sa trgovcima ako znam da sam u pravu.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?
Srbija ima zakon o zaštiti potrošača, ali ga ne koristimo dovoljno, jer je mnoge ljude sramota da priznaju da su oštećeni, pa radije ćute.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?
Osim „Politikinog” „Potrošača,” koji nas obaveštava o našim pravima, gotovo niko drugi se ne bavi ovom problematikom, pa smo prepušteni sami sebi.