Treća stativa

Crvena zvezda je u Lučanima primila gol s igračem više. Na to je kao razlog za brigu javno ukazao i njen trener Prosinečki.

Međutim, jedna druga pojedinost u vezi s tim pogotkom prolazi nezapažena (možda i zato što su „crveno-beli” prošli dalje, pa pobeda sve pokriva), a to je uloga golmana. Kirovski nije kriv za gol, međutim, da li je učinio sve što je mogao?

On se ukopao ispred protivničkog igrača, raširio ruke i noge, okrenuo glavu ka korner-liniji i čekao da ga lopta – pogodi. Tako rade ne samo naši golmani, nego i ogroman broj inostranih i to vrlo poznatih. Dakle, tako ih uče.

Šta tu ne valja? Ne valja to što se time golman pretvara u treću stativu, koja se od onih pravih razlikuje samo po tome što ima „grane” (ruke) i „žile” nad zemljom (pogotovo kad se iz već navedenog stava golman spusti na kolena).

Sve je u rukama protivničkog igrača. I, ako je napadač pribraniji, dovoljno je samo da pošalje loptu pored takve „stative”. To mu je olakšano i time što golman, iz ko zna kog razloga, ne gleda ni u loptu, ni u igrača, nego u stranu?!

Nekada su golmani tražili izlaz i iz naizgled bezizlaznih situacija. Takvo jedno čudo je 1964, u Kupu šampiona protiv Rendžersa, izveo Dujković. On je tada, kao i sada Kirovski, tek počeo da brani za prvi tim Crvene zvezde.

Škotsko desno krilo Henderson je uleteo iskosa u kazneni prostor i mogao je da bira: da puca ili da doda u sredinu? Dujković mu je „pomogao” da se odluči – iskočio je ka petercu.

Pred Škotom se ukazao potpuno prazan bliži ugao i on je u njega i šutirao ne sluteći da je to – mamac. Dujkovićevo istrčavanje je bila varka, jer se kao mačka odmah vratio u „nezaštićeni” ugao, ušao u šut napadaču Rendžersa i stadion se prolomio od aplauza Zvezdinom golmanu.

Još jednom: Kirovski nije kriv za gol u Lučanima, ali golman ne sme da se prepusti sudbini. Igrač Mladosti Milošević je opalio po lopti, promašio golmana i to je bilo dovoljno da domaćin izjednači.

Ima, međutim, i situacija kada je teško da se shvati šta bi golmanu. Najsvežiji primer, a potpuno neprimećen, dogodio se nedavno u Ligi šampiona na utakmici Barselona – Milan (2:2).

To je onaj gol kad je Mesi u šesnaestercu stigao izgubljenu loptu i krajnjim naporom je po zemlji poslao na drugu stranu. Na nju je naleteo Pedro i poslao je u mrežu.

Jesu Mesijevi čuvari zadremali, jeste Pedro iz neposredne blizine šutirao, ali zašto golman Milana Abijati nije pokušao da brani rukama, nego je na gol-liniji hteo nogom, kao bek, da spase od najgoreg?