Istorija pod tepihom

U vlažnom depou neokrečenih zidova rasklimatani ormari natrpani su jedan preko drugog, dok su u njih ugurane kartonske kutije i najlonske kese. Iz jednog kutka prenatrpane prostorije viri džugum iz 19. veka, turska posuda za vodu, napravljena od kalaisanog bakra, sa kojom se nekad odlazilo u hamam. Na ormare se naslanjaju improvizovani sefovi u kojima je pohranjen nakit kneginje Perside Karađorđević, kao i medaljon sa ugraviranim simbolima ljubav, vera, nada koji je knez Mihailo poklonio Katarini Konstantinović, unuci gospodara Jevrema. Ovako se čuvaju vredni eksponati, svedoci istorije Beograda u Zmaj Jovinoj 1, gde je privremeno više od pola veka smešten Muzej grada Beograda. Budući da su u muzeju kancelarije pretvorene u depoe i obratno, a muzej nema izložbeni prostor u zgradi, već izlaže pre svega u Konaku kneginje Ljubice, već neko vreme se govorilo o konačnom preseljenju Muzeja grada Beograda u veću zgradu. Na sednici Vlade Srbije aprila ove godine doneta je odluka da se vojna zgrada u Resavskoj 40b preda Skupštini grada, a da se odmah ustupi pomenutom muzeju na korišćenje. Dosad nije došlo do toga, a, kako su juče najavili iz Skupštine grada, uskoro bi  zamršeno klupko preseljenja muzeja moglo da se odmota.

– Nacrt ugovora između Vojske i Skupštine grada je završen i za nekoliko dana će ga potpisati ministar odbrane Zoran Stanković, gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije Milan Tomić. Očekujem da će primopredaja biti obavljena za 30 dana, a onda sledi snimanje stanja zgrade i dalje sve po redu – projektovanje, ugovor sa izvođačem radova i tek tada ću moći da preciziram kada će se muzej preseliti u novu zgradu. Ne očekujem da će se to desiti za manje od dve godine – kaže Gorica Mojović, pomoćnica gradonačelnika.

Službeno, ova vest nije stigla do zaposlenih u Muzeju grada Beograda. Kako tvrde u ovom muzeju, njih niko nije obavestio ni o prvobitnoj odluci, ali su oni neformalnim kanalima doznali da je zgrada u Resavskoj 40b stvarno njima namenjena.

– Dosad muzej nije bio uključen u pregovore, što je u najmanju ruku čudno da neko ugovara i radi nešto za nas, a da nas pri tom ništa ne pita. Ujedno, republička vlada je donela odluku da se objekat u Resavskoj dodeli Skupštini grada za potrebe Muzeja grada, a ne za neku drugu namenu. Zvanično, niko od nas nije ni ušao u tu zgradu. Ona mora da bude obnovljena, to će trajati godinama i nemam iluzija da ćemo ubrzo sve eksponate smestiti na sigurno. Izričito se protivim tome da se bilo kakva koncepcija muzeja u Resavskoj razrađuje dok nam Skupština grada službeno ne pokaže dokle se stiglo sa dobijanjem zgrade. Ona je dovoljno velika da smestimo i kancelarije, depo i izložbeni prostor – smatra mr Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda.

Kovačević dodaje da je dobijanje zgrade na korišćenje početak sveobuhvatnog posla, a on se zalaže i za to da se misli i na parking prostor. Zgrada u Resavskoj nema pretprostor i sva tri njena krila izlaze na ulicu.

– Tamo ne može da se parkira nijedan automobil, a kamoli autobusi s decom koja bi organizovano dolazila u muzej – tvrdi Kovačević.

Ova kuća ima podatak da je Muzej grada Beograda jedini evropski muzej glavnog grada bez svoje zgrade. Uprkos tome, u ovoj instituciji planiraju da slede italijanski primer gde se prema kulturi odnose kao prema ozbiljnoj industriji. Tamo firentinski muzeji privlače mnoštvo turista iz celog sveta koji stoje u redovima ispred ulaza, a shodno tome i hoteli rade punom parom. Šta tek reći za pariske, berlinske ili amsterdamske muzeje…