Blokadom grada do pobede

Prvi srpski ustanak i oslobođenje Beograda izvojevano u njemu imali su veliki odjek i zadobili značajan publicitet u štampi tadašnje Evrope. O događajima u Beogradu redovno su izveštavali uticajni evropski listovi, a njihovo interesovanje proisticalo je iz dva razloga. Najpre, pred očima evropske javnosti urušavalo se moćno tursko carstvo i, drugo, na Balkanu se događao sukob dveju civilizacija, hrišćanske i islamske, pa Evropa nije mogla da ostane  ravnodušna.

Prateći oružane sukobe srpskih ustanika i janičara, listovi su uočili Karađorđevu stratešku zamisao: s obzirom na to da nisu imali snage, ni ljudske ni oružane, da prihvate frontalnu borbu, ustanici su primenili taktiku opkoljavanja i blokade grada kako bi tursku posadu iscrpljivali i primorali na predaju.

"Vijener cajtung", u broju od 22. marta 1805. godine piše: "Dobili smo informaciju da Turci užurbano vrše popravke na beogradskim utvrdama. Oni svakodnevno očekuju srpski napad, te ne žele Srbe nespremno dočekati. Na popravci utvrda zaposlili su beogradske Jevreje, nemajući poverenja u hrišćanske stanovnike koji u velikom broju beže iz grada. Jevreji uposleni na tim popravkama radili su dan i noć nemajući ni nedelju počinka".

Taktika iscrpljivanja turske vojne posade, prema izveštajima  štampe, izgleda da je imala efekta, mada je pogađala i civilno stanovništvo. "Algemajne cajtung" tim povodom opisuje bedu i veliku nestašicu hrane i ogreva koja se nije osećala samo među siromašnim slojevima već su i imućniji teško živeli. "Trgovina i promet su zaustavljeni. Većina hrišćanskih beogradskih stanovnika želi što skoriju predaju grada. Tu želju ne sme niko glasno izreći ukoliko mu je život mio. Doznali smo da je nekolicina mladih ljudi zbog izraženih simpatija prema Srbima platila glavom. Ostali srpski simpatizeri su vešani, ili mučki ubijani bez ikakve presude, a imetak konfiskovan. Stanje je u gradu sve očajnije", pisale su ove nemačke novine.

Dugotrajna opsada Beograda izazivala je, između ostalog, i paniku među turskim stanovništvom. "Vijener cajtung" piše: "Jedan bogati Turčin koji se počeo pribojavati da srpski ustanici mogu oteti grad na juriš odlučio se, kako bi se dokopao sigurnosti, na ovo lukavstvo: dao je pouzdanim ljudima da mu načine veliki sanduk  u koji je strpao svoje dragocenosti, pa je i sam legao u njega. Zatim je sanduk iznet iz Beograda pod izgovorom da je tamjan u njemu. Kad su ga posle na bezbednu mestu otvorili pouzdani ljudi ovoga Turčina, našli su trgovca gotovo na izdisaju i samo ga je najbrža pomoć mogla povratiti".

Pariski "Monitor univerzal" piše da je "Karađorđe nakon osvojenja Beograda postao još važnija ličnost i da mu mnogi strani vlastodršci šalju svoje izaslanike, tražeći njegovu pomoć protiv zajedničkih neprijatelja – Turaka". List obaveštava čitaoce o poseti izaslanika vlaško-moldavskog kneza Ipsilantija koji je Karađorđu poklonio sablju vrednu 35.000 pijastera. "Korice mača izrađene su od srebra, a sam mač bio je sav od zlata", pisao je "Algemajne cajtung". Isti list navodi: "Život se u Beogradu nakon osvajanja počeo normalizovati. Izbeglice se vraćaju u grad, a izgled grada postaje iz dan u dan sve lepši. Karađorđe je izdao u pogledu snabdevanja grada životnim namirnicama precizne naloge, obećavši stroge kazne za prestupnike".

-------------------------------------------------------------------------

Položen venac na spomenik Karađorđu

Povodom obeležavanja dva veka od oslobođenja Beograda u Prvom srpskom ustanku, Milorad Perović, predsednik Skupštine grada, položio je juče venac na spomenik Karađorđu na platou ispred Hrama Svetog Save. Ne samo iz strateških nego i iz moralnih i političkih razloga, jedan od glavnih ciljeva ustanika predvođenih Karađorđem bio je oslobađanje najvećeg vojnog utvrđenja na Balkanu. Opkoljavanje Beograda počelo je polovinom 1804. godine, dok je dve godine kasnije, posle pobeda na Mišaru i Deligradu, i glavni grad postao poprište vojnih operacija. Oko 25.000 ustanika podeljenih u nekoliko kolona bilo je usmereno prema utvrđenim gradskim kapijama, a napad je počeo u zoru 13. decembra 1806. godine. Kolone su predvodili Miloje Petrović Trnavac, Sima Marković, Vasa Čarapić i Stanoje Glavaš, dok je Karađorđevo komandno mesto bilo na Tašmajdanu. Veliku ulogu u borbama imali su bimbaša Konda i Uzun Mirko. Oni su na prevaru ušli u tvrđavu i sa unutrašnje strane napali Turke koji su toga dana slavili Bajram. Brojne ulice u centru današnjeg Beograda nose imena hrabrih ustanika.