Kredit za privid

Privrednici, kao narkomani,ne biraju načina i ne pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, oživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra. Preostao je dug od oko 20 milijardi evra, 933.000 radnika je izgubilo posao u realnom sektoru.

Građani i privreda postali su statisti-volonteri čiji je zadatak da obezbede profit bankama i vladajućoj eliti. I ovako ogroman dug nažalost nije alarmirao vladu da rastereti privredu iambijent privređivanja učini podnošljivijim.

Naprotiv, vlada počinje da se ponaša kao bankarski agent. Subvencijama iz budžeta podstiče novo zaduživanje privrede. Za samo tri godine, 2009, 2010, 2011. banke su plasirale na ime subvencionisanih kredita za likvidnost dvemilijarde i 844,8 miliona evra, a na ime investicija 355,2 miliona evra.

Ukupna kamatna stopa bila je ogromna, oko devet odsto, četiri odstosubvencionisala je država, a privrednici plaćali četiri i pet odsto.

Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra. Veliki interes imala je država. Privreda je veštački povećala obim tražnje. Porasli su prihodi od carina i PDV-a. Budžet je prihodovao i velikim brojem plaćanja različitih finansijskih obaveza privrede. Bruto društveni proizvod nije znatnorastao.

Gro-sredstava otišlo jena otplatu prispelih obaveza. Mnogi su profitirali, samo je privreda ostala malo više dužna. Država je ,,vršila veštačko intravenozno upumpavanje” kreditnih sredstava za likvidnost nelikvidne privrede.

Kupovna moć građana i broj zaposlenih radikalno su sesmanjivali, inostrane i domaće investicije su prepolovljene, agregatna tražnja dostigla jenajniži nivo. Ovi krediti imali su pogubnirokod samo godinu dana. Stimulisati zaduživanje privrede u uslovima ovako negativnih trendova značilo je učiniti je „narkomanski ovisnom” od povlačenja novih kredita. Aktiva preduzeća je prepolovljena,a dugovi privrede dostigli su enormnih 20 milijardi evra.

Sredstva za subvencije iz budžeta za ovu godinu su potrošena. Budžetom za 2012.nisu ni planirana. Privreda će se sad razduživati po duplo višim kamatnim stopama. To će biti i najkraći put u njen potpuni kolaps. Kredite ubuduće neće moći da podiže 31.000 preduzeća koja su iskazala negativan bilans završnog računa za 2010. godinu, 54.000 firmi i preduzetničkih radnji koje su u blokadi, 20.000 firmi nad kojim će pod slovom zakona biti sproveden stečaj...

„Intravenoznim upumpavanjem” veštačke likvidnosti jedan deo preduzeća je preživeo na kratak rok. Vlada je maskirala i odložila neophodne strukturne reforme. Dovitljivost je dala kratak efekat. Dugoročno će bilansirati ogromnim gubitkom. Na red dolazi otplata kredita.

Radikalno će biti smanjen broj solventnih preduzeća koja će uopšte moći otplaćivati dugove. Za godinu dana broj preduzeća u docnji otplate kredita biće udvostručen. Radikalizovaće se otpuštanje radnika. Na doboš će otići imovina preduzeća i fizičkih lica koja služi za obezbeđenje kredita. Vladina dobra namera, nažalost, samo će ubrzati privredni krah. A upozoravali smo na to pre tri godine. U ime savesti,jer privreda nikad nije ni bila ničija briga. Nije bila, a nije ni sad. Možda nešto malo oko izbora.

*Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća