A od države – crkavica

KRAGUJEVAC – Posle 46 godina uspešnog rada i na hiljade realizovanih učeničkih radova iz svih oblasti nauke, sistem regionalnih centara za talentovane đake nalazi se pred gašenjem. Iz Ministarstva prosvete i sporta ove godine nije uplaćen ni jedan jedini dinar, pa je većina od 14 regionalnih centara (Beograd, Bor, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Loznica, Niš, Novi Sad, Pančevo, Požarevac, Sremski karlovci, Užice, Vranje, Zemun) ostala bez neophodnih sredstava za otvaranje školske 2006/2007 godine.
Prema rečima profesora Dušana Simića, direktora Regionalnog centra Kragujevac, ovo je kulminacija višegodišnje nebrige države o talentovanim učenicima. Prethodna godina je, kaže on, nekako "skrpljena", ali specijalističkih predavanja u ovoj, najverovatnije, neće ni biti.

– Prošla godina je organizovana pomoću "štapa i kanapa", jer je Ministarstvo prosvete, umesto 28 miliona dinara, koliko je bilo potrebno, uplatilo svega 12. Po jednom centru, to je oko 850 hiljada dinara, što je tri-četiri puta manje od potrebnog. Međutim, za ovu, 2006/2007, još nije obezbeđen ni jedan dinar. Profesori mentori ne žele da rade džabe, a zbog neisplaćivanja zarada većina zaposlenih bila je prinuđena da napusti centre i potraži drugi posao – kaže profesor Simić.

Ostala samo "deklaracija"

Prema njegovim rečima, u posebno teškoj situaciji su oni centri koji gotovo u potpunosti zavise od republičkih sredstava, dok su u nešto povoljnijem položaju oni koje finansijski pomažu lokalne samouprave.

– Rad kragujevačkog centra skoro u celosti zavisi od državnih para. Kad tog novca nema, sredstva koja uspem da prikupim od opština čije su škole pod našom ingerencijom malo znače. Zbog toga sam ostao bez saradnika, a o honorarima za profesore mentore ne mogu ni da razmišljam – veli Simić.

Osim što je doveden u situaciju da se "bruka" pred kolegama koji su držali predavanja talentovanim učenicima, prema kojima je jedva uspeo da izmiri dugovanja, profesor Simić kaže da je imao problema i sa roditeljima čija su deca prethodnih godina imala nastavu.

– Jednom roditelju sam jedva uspeo da objasnim zašto njegovo dete, koje je već dve-tri godine pohađalo nastavu kod mentora, više ne može da dobije stručnu pomoć. Čovek je mislio da sredstva postoje, ali da ih mi trošimo nenamenski.

Prema Simićevim rečima, kragujevački centar je ove godine selektirao 230 nadarenih učenika (sedmi i osmi razredi osnovnih i svi razredi srednje) iz 45 škola iz Kragujevca i okolnih opština, ali oni, ukoliko se uskoro nešto ne promeni, verovatno neće imati ni prvo predavanje.

– To je tek tragedija. Deca koja su bila upisana prethodnih godina bar su nešto naučila, a za nove polaznike nismo uspeli da organizujemo ništa. Ne mogu da verujem da državi nije stalo do budućnosti najboljih. Mnogo se govori o talentovanim đacima i pomoći koju im treba dati, ali biće da je to samo deklarativno ili zarad ličnih interesa nadležnih – kaže profesor Simić.

Paralelni sistem

Zbog nastale situacije, profesor Simić je, kako kaže, više puta pokušao da stupi u kontakt sa ministrom Slobodanom Vuksanovićem, ali bez uspeha. Zato je pre nekoliko dana, u Beogradu, u Republičkom centru za talente, koji koordinira rad, održan sastanak kome su prisustvovali direktori svih regionalnih centara za talente. Zaključak skupa je, veli direktor kragujevačkog centra, da se o svemu obvesti i premijer Vojislav Koštunica.

– To je zajednički predlog, ali sačekaćemo još malo. Međutim, ako novca ne bude bilo, mi ćemo morati da alarmiramo i premijera i javnost. Ne zbog nas i naših saradnika, već zbog dece koja ne smeju da trpe – kaže Simić.

Profesor Simić naglašava da nema ništa protiv vladinog Fonda, iz koga se daju stipendije najboljim srednjoškolcima i studentima, ali smatra da bi i regionalne centre trebalo priključiti tom sistemu nagrađivanja.

– Umesto da postoji jedinstven sistem, država je napravila paralelni. Nemam ništa protiv Fonda, ali se pitam ko prepoznaje, ko prati i radi na usavršavanju talentovanih. Sistem regionalnih centara se o tome brinuo gotovo pola veka, a sada, odjednom, za njega nema mesta. Umesto toga, država se, izgleda, odlučila da ide linijom manjeg otpora, pa je rešila ne da stvara uspešne, nego da ih nagradi kad oni sami nešto postignu.

Prema rečima profesora Simića, za rad sa gotovo četiri hiljade polaznika programa regionalnih centara za talente država je prošle godine izdvojila oko 12 miliona dinara, a iz Fonda se, kako kaže, samo jednom srednjoškolcu ili studentu daje stipendija koja iznosi više od milion dinara.