Pesma koja se peva

VRŠAC – Pol Maldun, jedan od najznačajnijih pesnika s kraja prošlog i početka ovog veka koji stvara na engleskom jeziku, ovogodišnji je, četrnaesti po redu, dobitnik prestižne Evropske nagrade za poeziju koju dodeljuje Književna opština Vršac.
Poznati Irac, od 1987. godine na "privremenom radu" u Sjedinjenim Američkim Državama, profesor na Univerzitetu Prinston, danas će u svečanoj dvorani u Gradskoj kući u Vršcu, primiti poznato priznanje koje mu je žiri (akademik Ljubomir Simović, predsednik, Jovan Zivlak, Ivana Milankova, Milan Đorđević, Petru Krdu), dodelio jednoglasno.

Maldun ima više prijatelja u Srbiji. Neguje prijateljstvo zahvaljujući čestim susretima sa dragim ljudima, ili im ostaje blizak preko njihovih dela. Pomenuo nam je Čarlsa Simića sa kojim se u Americi druži i koga smatra "prilično srpskim pesnikom", pa Vaska Popu čiju je poeziju dobro upoznao i veoma ceni, Petru Krdua...

– Dok smo od Beograda, kroz koji sam, opet, kao i 1981. godine na putu za Strugu samo prošao, putovali prema Vršcu magla je bila sve gušća. Podsetila me je na moju Irsku i "maglu nad močvarom". Međutim, magla je moja omiljena pojava u prirodi. Ljudi obično misle da ona nešto skriva, a, u stvari, magla podstiče na razmišljanje i spremnost da se u nešto zagledamo bolje kako bismo dali realniji odgovor na neka pitanja, iznosi nam laureat prve utiske.

Pribojavali smo se vrlo kratkih odgovora, kakve smo od Vas već dobili elektronskom poštom, kažemo Polu Maldunu u razgovoru za "Politiku".

– Da, nisam imao mnogo vremena, a i siguran sam da ne postoje odgovori na sva pitanja. Zato i ne verujem u beskrajnost. Da se ne zaboravi, ja sam pesnik. I profesor, istina, ali jezgrovit u predavanjima, odgovara nam poznati pesnik koji će tri dana biti gost Književne opštine Vršac, i dodaje:

– Dok stvara, pesnik ne razmišlja o nagradama, a kad se to dogodi, drago mu je. Posebno kad vidi da se njegove pesme čitaju i u drugim krajevima sveta. Naravno, vrlo mi prijaju i saznanje i priznanje, a kad stižu iz stare varoši s dugom i bogatom kulturnom tradicijom, u kojoj se pesništvo neguje, onda imaju i veći značaj.

Da li su pesnici uticajni stvaraoci?

– Godi mi ideja da poezija ima snagu u svetu. Od pesnika koji, osim dela koje stvaraju, nisu večni više se, nego od slikara ili kompozitora, na primer, očekuje da menjaju svet i da znaju više o ljubavi od drugih. Valjda zato što pesnici koriste reči i imaju šta da kažu. Mada, i kompozitori i slikari, iako ne koriste reči, imaju i te kako puno da kažu. Pesništvo je samo deo umetnosti ali je pred pesnicima svejedno puno odgovornosti jer se javnost zanima za njihove "građevine u jeziku". Ipak, previše se traži od pisaca poezije: da rešavaju probleme do kojih su doveli političari i religija.

Šta trenutno radite i pratite li stvaralaštvo Vaših kolega u svetu?

– Uvek pišem nešto što bi moglo biti pesma koja se peva ili čita, pokušavajući da pružim kratak i jezgroviti odgovor na česta ili večita pitanja. Pratim šta drugi rade. Kad čitam pesme iz drugih kultura, pa i epoha, uvek otkrivam koliko imamo zajedničkog i sličnog i kako se, zapravo, malo međusobno razlikujemo, kaže na kraju razgovora za "Politiku", Pol Maldun.

-----------------------------------------------------------

Prvenac na srpskom

Kao što tradicija nalaže, KOV je u svojoj ediciji "Evropska nagrada" štampao i knjigu pesama Pola Malduna "Poljupci i priče". Ovo je, inače, i prva Maldunova zbirka poezije na srpskom jeziku, a stihove su sa engleskog preveli Dušica Marinkov-Jovanović i Predrag Šaponja.