Nikolićev moravac

Šta se, dakle, motalo po glavi lideru opozicije Tomislavu Nikoliću, kada je rekao da će doneti 100 milijardi evra pred Srbe, a da se kampanja još nije ni zahuktala kako treba.

Nikolićje Srbima obećao dve stvari, ako naprednjaci dođu na vlast. Prva je da će iskopati plovni put kroz Srbiju, ka Egejskom moru. Kopaće se, znači, novi strateški kanal, ali srpski, širenjem korita Morave, pa onda pravac brodovima kroz siromašnu Makedoniju i prezaduženu Grčku. Drugi projekat je, reče lider naprednjakanovinarima posle sastanka sa sindikalcem Orbovićem, da će da stvori džinovsku industrijsku zonu na desnoj obali Dunava.Sve od Novog Sada, pa do Beograda. Ideja je da se sva privreda izmesti na obalu, a da zemlja ostane za obrađivanje i hranu. Nikolić je o ovim projektima već razgovarao sa ozbiljnim državama i investitorima. Podrazumeva se, te države i ti investitori su za sada anonimni. Neće ni da se predstave.

Ako je u Srbiju za poslednjih 10 godina ušlo ukupno 46,5 milijardi evra, a od 2001. godine ubrizgano 13,5 milijardi evra stranih direktnih investicija,i ako se složimo da je Nikolićevavizija razvoja na ovu svetsku krizui domaću bedu nešto bliža braći Grim, nego ekonomskoj realnosti, jer treba prekopati celu Srbiju i preseliti celu privredu, mada je ovo drugo manji problem, jer je od privrede malo šta i ostalo, postavljaju se bar dva pitanja: Da li se Nikolićnasukao, a da kanal još nije iskopan? I, zar je moguće da političar sa tolikim iskustvom i već stečenim imidžom „vladara u najavi”, nije očekivao da „100 milijardi obećanja” mogu postati jedna od glavnih tema izbora. Da ne govorimo o tome da su vladajući spin-doktori verovatno jedva čekali ovakav dar s neba, kako bi ga svrstali u žanr političke parodije.

Naravno da je Nikolić iskusan.I da je svesno plasirao priču znajući da je narod dovoljno osiromašen i očajan da je proguta tokom kampanje. Budimo pošteni, nije politički greh obećavati, greh je lagati i izigrati poverenje građana. Jer, zaboga, Toma ipak nije obećao let svih Srba na Veneru, gde će zajedno peći rakiju i živeti srećno do kraja života....

Manir gotovo svih naših političkih lidera inače je da u kampanjama potcenjuju inteligenciju birača. Što je, uzgred, jednako mudro kao i tvrditi da će Grand šou izgubiti na gledanosti, pa će Srbi, umesto da gledaju „Kursadžije”, odlaziti na Bitef.

Zato je i moderna istorija njihovih neispunjenihobećanja tek nešto tanja od „Tihog Dona”. Od Miloševićevogšvedskog standarda i Evropolisa do Tadićevih 200.000 novih radnih mesta i Dinkićevih hiljadu evra u akcijama. Od švedskog standarda ostao je švedski sto, ali u narodnim kuhinjama. Od Evropolisa je ostao Mrkonjić, a umesto 200.000 novih radnih mesta stiglo je skoro toliko otkaza. Dinkićeve besplatne akcije su zbunile i Dinkića koji još razmišlja da li je reč o njegovoj lošoj proceni ili svesno datom obećanju.