Svi traže muškog bebi sitera

Predrag Miodragović, jedini muški bebi siter u Beogradu, donedavno zaposlen pri Predškolskoj ustanovi „Dečji dani”, nije mogao ni da pretpostavi da će se baviti poslom koji je tipičan za nežniji pol. Prvi angažman – čuvanje dvoje mališana – dobio je igrom slučaja pre šest godina. Prodavajući sladoled u srcu glavnog grada, družio se sa četvoročlanom porodicom kojoj dan nije mogao da proteknebez ledenih poslastica. Klince je šarmirao, a roditelje oborio sa nogu načinom na koji je postupao sa njihovom decom. Godinu dana kasnije, kada je već stekao diplomu Stomatološkog fakulteta, zazvonio je telefon. Poznanici koje je nekada usluživao sladoledom, postavili su mu neobično pitanje: „Da li biste hteli da nam čuvate decu?”

– Ostao sam bez reči, ali sam ponudu oberučke prihvatio, jer nisam imao posao. Kada sam im objasnio da nemam iskustva sa najmlađima, oni su odvratili da to nije problem. Njihova deca su želela da ih upravo ja pazim, kumili su i molili svoje roditelje, pa sam tako, praktično preko noći, postao peti član porodice – priseća se Predrag.

Od tada mu se život izmenio iz korena. Kasnije je konkurisao za rad sa decom u državnoj predškolskoj ustanovi i ubrzo dobio željeni posao. Ponude su prštale na sve strane, svi su ga tražili, iako je – muškarac. Prošao je kroz još četiri zajednice, a za sobom ima petoro klinaca kojima je bio čuvar snova, kućepazitelj, nastavnik van škole, pedijatar po potrebi, roditelj na zameni i saborac u svetu igre.

A kako su koleginice reagovale na njegovu naraslu popularnost?

– Osećao sam se povlašćenim, jer sve ostale bebi siterke koje su počele kad i ja, dugo posle konkursa nisu dobijale porodice. Kada bi trebalo da „uskočim” na čuvanje mališana na dva-tri sata, bio sam taj koji je prvi dobijao šansu. Tome su naravno kumovali i roditelji klinaca koje sam pazio jer su me neprestano hvalili kod rukovodstva – objašnjava prekaljeni bebi siter.

Bilo je i kolega koji su se pitali hoće li Predrag umeti da radi sa decom, kako će ih nahraniti, presvući ili skuvati im ručak...

– Srećom nikog nisam razočarao. Ključ je u autoritetu koji sam uspeo da postignem za kratko vreme – poručuje tridesetšestogodišnji Predrag, koji trenutno povremeno brine o četvorogodišnjaku.

Sa prijateljima uvek deli dogodovštine sa posla, mada ima i onih poznanika koji smatraju da je posao koji obavlja degradirajući.

– Ne stidim se svog posla, čak sam i ponosan. A i radio sam svašta, bio sam pica majstor, sladoledžija, radio na vašaru... Ni od koga nisam naučio kao od dece da ono što je obećano treba i ispuniti, da se prevarom nikako ne može stići do pravog cilja – uveren je bebi siter.