Kada prva violina postane dirigent
Dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut, ističe da je deficit žena na pozicijama top menadžera – svetski trend i kao ilustraciju ove teze navodi podatak da se, primera radi, u Velikoj Britaniji samo šest odsto žena nalazi na pozicijama izvršnih direktora firmi. Prema mišljenju našeg sagovornika, razloge ove pojave treba tražiti u činjenici da žene imaju manje vere u sebe, manje samopouzdanja i da su stalno sklone da se preispituju da li su nešto uradile dovoljno dobro.
„Do vrha se dolazi veoma sporo, a probojnost i agresivnost nisu svojstvene ženskom biću. Žene su savesnije i veći su perfekcionisti, one su studioznije u svom radu i imaju potrebu da ih svi vole, a ova vrsta želje ne može da se ostvari u velikom kolektivu. Uz sve to, žene imaju i strah da ne budu percipirane kao agresivne od strane svojih kolega. Ne treba, međutim, zaboraviti da žene imaju mnogostruke socijalne uloge i moraju dobro da balansiraju između posla i porodice. U vrednosnom sistemu većine žena porodica se i dalje nalazi na prvom mestu, tako da će većina pripadnica lepšeg pola između direktorske i uloge majke, ipak izabrati roditeljsku ulogu“, zaključuje dr Zoran Ilić.
Naš sagovornik takođe konstatuje da položaj žene na vrhu preduzeća, u psihološkom smislu, otežava činjenica što nema ženskih modela za identifikaciju – ako se na nekoga ugledaju, onda su to muške kolege i zbog toga žene menadžerke preuzimaju „imidž“ muškaraca i počinju da se ponašaju aktivno agresivno po uzoru na svoje muške kolege.
„Kada žena koja je bila ’prva violina‘ treba da postane dirigent, a nema dovoljno znanja i veština – jer se to ne uči na fakultetu, onda se ona identifikuje sa muškim rukovodiocima i onda dobijamo menadžerke čiji je tip rukovođenja komandno-kontrolorski. Zbog toga često dolazi do velikog bunta u radnom kolektivu, jer se njeni saradnici zbog takvog kritizerskog ponašanja ponašaju buntovno i jogunasto i pružaju otpor u vidu nečinjenja onoga što se od njih očekuje. Ja mislim da bi žene mnogo uspešnije rukovodile kolektivom ako bi koristile ženske atribute kao što su toplina, nežnost, strpljenje i empatija. Međutim, ono što ja zaključujem na osnovu prakse jeste da dobro prolaze one žene koje imaju mušku ruku kada je u pitanju rukovođenje kolektivom. Osim toga, muškarci uvažavaju poslovne sposobnosti žene ako je ona muški tip žene – ako ide po kafanama i pije sa njima.
Ja sam ipak optimista kada je u pitanju budućnost poslovnih žena, jer one danas zauzimaju dobre pozicije u srednjem menadžmentu, tako da će za pet godina stasati nova generacija top menadžerki koje će ovladati potrebnim znanjima i veštinama za rukovođenje kolektivom“, zaključuje naš sagovornik.
K. Đ.