Žeteoci smrti

Koliko će povređeni Dobrica Putnik čekati da KPS i Euleks otkriju ko ga je ranio i ubio njegovog oca Aleksandra kada su izlazili iz kafane „Burimi” u selu Zrze kod Velike Hoče prošlog vikenda? Pribojavam se da istraga ne „zapne” kao i u ostalim nerazjašnjenim slučajevima na Kosovu i Metohiji od 1999. godine u kojima su žrtve bili Srbi.

Spomenimo samo najdrastičnije: ubistvo 14 srpskih žetelaca u selu Staro Gracko kod Lipljana, ubistvo 11 Srba u autobusu„Niš ekspresa” kod Podujeva, ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću, dvojice dečaka u Goraždevcu...

Slavica Popović već 12 godina uporno čeka da se ispuni obećanje Bernara Kušnera i da se otkriju ubice njenog brata, oca i strica. Tadašnji šef Unmika posle stravičnog događaja u Starom Grackom kod Lipljana 1999. godine kada je na polju ubijeno 14 žetelaca je izjavio da će „prevrnuti nebo i zemlju” da pronađe počinioce ovog etnički motivisanog zločina.

Istraga o „žeteocima smrti” u Starom Grackom do danas tapka u mestu. Za porodice žrtava ni izjava sada već bivšeg komandanta Kfora Erharda Bilera na parastosu u Grackom krajem jula nije bila nimalo obećavajuća: „Policija i drugi organi čine sve što je ljudski moguće da se pronađu zločinci”.

To je bila samo još jedna u nizu kurtoaznih poruka međunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji koja Srbima, pogotovo onima koji žive južno od Ibra, ne uliva nadu da i dalje neće biti žive mete za odstrel.

A crni bilans u kojem su Srbi žrtve od dolaska međunarodnih snaga na Kosovu je više nego alarmantan, pogotovo što u velikoj većini slučajeva zločinci nisu još privedeni pravdi. Prema podacima Ministarstva za KiM ubijeno je oko 1.000, a kidnapovano 840 Srba. Za 12 godina zabeleženo je više od 7.000 napada na srpske povratnike.

Kada upitate Euleks dokle se stiglo sa istragama o nerazjašnjenim zločinima nad Srbima, dobijete odgovor da oni slučajeve ne dele po nacionalnoj osnovi. A sve ove godine samo su Srbi na Kosmetu ubijani ne iz kriminalnih već iz etnički motivisanih pobuda.

Ni velike sile koje su glavni promotori prištinske nezavisnosti ne mogu u potpunosti da prikriju sumorno stanje ljudskih i etničkih prava na Kosovu. To stidljivo priznaje i Stejt department u svom izveštaju o stanju ljudskih prava za 2010. godinu. Po ovom dokumentu stanje ljudskih prava na KiM je „stabilno, ali krhko” a slobodu kretanja u praksi ograničavaju „napetosti i zabrinutost za bezbednost”.

Da je u pitanju samo „zabrinutost” za slobodu kretanja, Aleksandar Putnik ne bi u albanskom selu Zrze odlazak u kafanu platio životom. Aktivisti iz NVO koji se bore za zaštitu ljudskih prava ostali su nemi ovoga puta, kao što im se dešavalo i ranije kada su Srbi bili žrtve.

I sve dok Unmik, Euleks, Kfor umesto davanja deklarativnih izjava ne dođu do ozbiljnijih rezultata u istragama ovdašnja javnost ih može smatrati svojevrsnim partnerima u zločinu koji se od 1999. sprovodi nad Srbima.