Nepotizam, pa šta
Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu dr Milan Višnjić, odgovara na optužbe da je za 12 godina vladavine zaposlio devet članova familije. On medijima priznaje da ih je zaposlio „samo” troje, uz opasku „pa šta”, a nije zanemarljiv ni broj komentara podrške u stilu „i vi biste isto to uradili da ste u prilici”. Nepotizam je očigledno danas postao toliko raširena pojava, da se među mlađom generacijom već svrstava u prihvatljiv oblik ponašanja.
Nije, međutim, kako se misli, to samo srpski specijalitet: lane je u Rimu otvorena istraga zbog optužbi da je u jednoj gradskoj kompaniji zaposleno čak 850 članova porodice i prijatelja bivšeg direktora. To što nismo najgori nije za utehu. Zabrinjava činjenica da ga ima u našem dvorištu i da korov ne buja samo na dva-tri fakulteta i u nekoliko bolnica. Ima toga širom Srbije, od škola do opština.
I, sada kada se otkrilo, šta da se radi? U konkretnom slučaju, svi peru ruke. Pitanje mandata dekana rešava se statutom fakulteta, što u praksi znači dva ili tri mandata, dakle najmanje jednu deceniju. Odgovornost ko će sesti u fotelju prvog čoveka zvanično je na savetima fakulteta. Ministarstvo prosvete se u ove izbore ne meša. Međutim, činjenica je da je ovaj fakultet unazad nekoliko godina neprekidno bio u medijima, ali ne po dobru – pukla je bruka oko izbora profesora koji je imao diplomu univerziteta iz Paname, iako tamo ne postoje studije medicinskih nauka; osnovana je Visoka medicinska škola u okviru fakulteta da bi prva svršena generacija shvatila da im diplome nisu validne jer nije bilo odgovarajuće dozvole za rad; Medicinski fakultet je imao saglasnost nadležnih organa za studijsku grupu medicina na engleskom jeziku, ali ne i za stomatologiju i farmaciju… Razloga dakle ima više nego dovoljno da najmanje prosvetna inspekcija „pročešlja” rad fakulteta.
Sa druge strane, ne treba zaboraviti ni optužbe koje je dekan izgovorio na račun tima lekara niškog Kliničkog centra „da su se ogrešili o lekarsku etiku zato što su na teret RZZO lečili pacijente obolele od multiple skleroze nepriznatom metodom proširenja vratne vene”. I za to neko mora da odgovara, ako se utvrdi da su optužbe o korupciji istinite, odnosno lažne.
Upravo su nepotizam (na prvom mestu) i korupciju, građani Srbije nedavno označili kao probleme broj jedan u našem društvu, sudeći po odgovorima na neka od pitanja iz upitnika na osnovu kojeg EU priprema mišljenje o zahtevu za članstvo.
Na stranu EU, lek za sve ovo postoji: efikasan rad policije i suđenje „ni po babu ni po stričevima”, ako se već do posla došlo i „po babi i po stričevima” i nakon toga odgovarajuće kazne. Tako jednostavno i tako teško. Jer nisu samo prosveta i zdravstvo oni u koje valja uperiti prst, već i pravosuđe, policija, o politici da i ne govorimo… U suprotnom, već bismo imali barem epilog kragujevačkog „Indeksa”, da se zadržimo samo na najvećoj prosvetnoj aferi u poslednjoj deceniji. One druge nećemo ni da nabrajamo, ostali bismo bez novinskog papira. I živaca.