Spas u poslednjem minutu

ŽABLjAK – Silvanu Gijeu (25), apsolventu tehnologije iz Tuluza u Francuskoj dugo će ostati u sećanju noć između četvrtka i petka koju je doživeo u liticama 2.175 metara visokog Durmitora. Dugo će mu ostati u sećanju i hrabri Durmitorci Zoran Vojinović i Vidomir Španjević koji su ga u poslednjim trenucima probudili iz zimskog sna i spasli od bele smrti.

Mladi avanturista, planinar iz Francuske, posle dva dana provedena na Bjelasici stigao je na Žabljak i krenuo u obilazak Crnog, a zatim Zmijinjeg jezera, dragulja Durmitora sa 18 gorskih očiju. Ne poznajući ćud planine krenuo je prema Jablan jezeru i Crvenoj gredi. U prvom sumraku promrzao i gladan počeo je da luta planinom. Tek oko 22 sata bilo mu je jasno da se ne može izvući iz divljine okovane ledom, shvatio je da se našao u gotovo bezizlaznoj situaciji. Iz praznog ranca izvadio je turistički informator i nazvao roditelje u Francuskoj. Rekao im je da se izgubio i da je ispod njega jezero a iznad litica i pročitao im broj telefona Zorana Vojinovića, čoveka čije se ime našlo u prospektu.

Njegovi roditelji su odmah pozvali francuski konzulat u Beogradu. Službenica Ana Trpčević kaže da je konzul Veronika Mari Jurčević pozvala Vojinovića, objasnila mu situaciju, a zatim neprekidno na telefonskoj liniji održavala vezu sa Silvanom i hrabrila ga sve dok se nije ispraznila baterija njegovog mobilnog telefona.

Vojinović, šef gorske službe spasavanja u planinarsko-smučarskom društvu "Durmitor", profesor fizičkog vaspitanja u OŠ "Dušan Obradović" iza koga su na desetine spasavanja u planini i referent za fizičku kulturu u SO Žabljak Vidomir Španjević pričaju da su u 23 časa dobili obaveštenje iz francuskog konzulata u Beogradu da je čovek u durmitorskim vrletima u nevolji.

– Znali smo da je svaki trenutak dragocen jer je temperatura bila desetak stepeni ispod nule. Nije bilo vremena da alarmiramo uigranu grupu spasilaca, već smo sa policajcima Momčilom Lakićevićem i Stankom Vojinovićem odmah krenuli "nivom" prema Štuocu. I pored pola metra visokog snega išli smo do vidikovca. Uz put smo na osnovu Silvanovih opisa razmatrali gde bi mogao biti. Kod restorana "Momčilov grad" nas dvojica smo preko Ražane glavice krenuli prema Jablan jezeru i Crvenoj gredi i neprekidno bili na vezi sa policajcima koji su nas čekali. Kada smo stigli na Ražanu glavicu Silvan se odazvao na naš poziv. U noći bez imalo mesečine mladićev glas nas je ohrabrio iako nismo mogli da procenimo gde se tačno nalazi, kažu Vojinović i Španjević.

Gusta šuma, noć i sneg koji je prekrio stazu i markacije oduzeli su im sat vremena dok konačno nisu pronašli put i ušli u stenoviti deo Crvene grede.

– Sreli smo nekoliko vukova, a u snegu osim njihovih tragova ničega nije bilo, a Silvan se više nije odazivao pa smo pomislili da smo ga izgubili, kažu Vojinović i Španjević. Dozivali smo ga i odjednom smo čuli njegovo zapomaganje i krenuli u tom pravcu. Pronašli smo ga u jednom grmu petnaestak metara ispod samog vrha Crvene grede. Bio je bez glasa i nepomičan. Pored njega su bile zaleđene čizme, tanke čarape i rukavice a bose noge je uvukao u ranac u kome su se nalazili pasoš, mapa i notesi. Na sebi je imao već zaleđene farmerice, laganu vetrovku i vunenu kapu na glavi. Masirali smo mu promrzle noge umotali ih u papirne maramice i kese, a onda ih zamotali svojim vunenim kapama i flasterom. Odvezli smo ga do Doma zdravlja u Žabljaku.

U zdravstvenoj stanici čekalo se na transport smrznutog mladića. Oko 5 sati ujutro Silvan Gije bio je u bolnici gde mu je ukazana lekarska pomoć. Sve vreme uz njega su bili spasioci Vojinović i Španjević.

Srećom lekari su konstatovali da promrzline nisu opasne po njegov život.

– Nemam reči kojima bih iskazao zahvalnost svima a posebno Zoranu i Vitomiru – rekao je Silvan.

Tokom dana stigla je i zahvalnica francuske ambasade.