Stepanov junak Trabzona

Nade Trabzona, jedinog kluba člana turske "velike četvorke" koji nije iz Istanbula, da posle 23 godine može da vrati titulu na severniji deo obale Crnog mora raspršile su se mnogo pre kraja prvog dela šampionata.

Izabranici Zije Dojana, kome se trenerska fotelja žestoko ljulja, su dobro počeli sezonu. Nacionalni šampionat Trabzon je počeo minimalnim neuspesima na strani (Kajzeri 1:0 i Gazijantep 2:1) i remijem kod kuće s Manisom (1:1).Nezadovoljstvo navijača šestostrukog državnog prvaka utihnulo je trijumfima u derbijima protiv Bešiktaša 3:2 u Istanbulu i Galatasaraja na svom "Avni Aker" 3:1. U oba meča sa članovima "velike četvorke" blistao je srpski reprezentativac Milan Stepanov.

– Proglašen sam za najboljeg igrača na obe utakmice. "Galatu" smo pobedili prvi put posle deset godina, Svi su bili oduševljeni i mi na terenu i rukovodstvo kluba i navijači, – priča mladi internacionalac, koji će 2. aprila napuniti 24. godine.

Kada su pomislili da je najzad krenulo i da će nastaviti sa uspesima, usledio je strahovit pad i sunovrat u donji deo tabele. Od 10. do 16. kola, uz mršav remi bez golova kod kuće sa Antalijom, nanizane su dve mini-serije od po tri uzastopna poraza. Polusezona je završena na 13. mestu sa samo 19 bodova, čak 18 manje od lidera Fenerbahčea. Na pitanje da nisu previše "poleteli" pobedama nad velikim rivalima, Stepanov iskreno odgovara:

– Nismo. Nastavili smo sa zaista odličnim radom na treninzima. Bilo je motiva napretek, a ipak je usledio neobjašnjiv pad. Nismo imali ni sreće. Tri puta smo gubili utakmice u poslednjim trenucima nadoknade vremena. Protiv Antalije nam je arbitar poništio dva gola. Svakako da je usledio i pad na psihološkom planu, pa je sve pošlo nizbrdo vrtoglavom brzinom. Srećom, takmičenje smo završili pobedom kod kuće protiv Ankare 3:0 i prekinuli crnu seriju.

I pored rezultata slabijih od očekivanih stižu pohvale:

– Polusezonu sam odigrao dobro. Proglašen sam najboljim igračem kluba i od čelnika, trenera i novinara, iako je ovo jedna od najslabijih sezona Trabzona, – kaže Stepanov.

Dakle, nije sve ni tako crno. Izuzev istanbulske trojke Fenerbahče, Galatasaraj i Bešiktaša, ekipe su izjednačene. Upitan može li Trabzon uprkos slaboj jeseni da se nada uspešnom kraju takmičenja i borbi za plasman koji vodi u Kup Uefe, naš reprezentativac sa optimizmom izjavljuje:

– Naravno da može. Dovoljno je da "vežeš" dve-tri pobede i već si u vrhu i suprotno s porazima u nizu si na dnu. Uveren sam da će na proleće biti neuporedivo bolje i da ćemo sezonu završiti tamo gde nam je i mesto.

Godina na izmaku bila je veoma uspešna za Stepanova. U januaru je dres novosadske Vojvodine zamenio crveno-plavim kluba iz lučkog grada na obali Crnog mora. Već posle par meseci skrenuo je pažnju igrama na Evropskom prvenstvu mladih selekcija u Portugaliji, na kome je izabran u idealni tim šampionata. Letos je usledio i poziv Havijera Klementea u najbolju reprezentaciju Srbije, u kojoj je na četiri utakmice ostavio veoma povoljan utisak. Eto, ni jesen nije bila loša. Bio je nezamenjiv. Odigrao je 16 prvenstvenih susreta (1.440 minuta), postigao jedan pogodak i zaradio pet žutih kartona. Zato sledi i neizbežno pitanje ima li ponuda većih evropskih klubova, pogotovo ako se zna da je letos i slavni Čelzi bio zainteresovan:

– Ponuda ima dosta, međutim o tome odlučuje isključivo rukovodstvo Trabzona. Ugovor me obavezuje do 31. maja 2010, ali nikada se ne zna. U slučaju one prave svašta je moguće, – završio je Stepanov.

Vremena za odmor nema previše. Turski šampionat se nastavlja 21. januara, pa pripreme počinju već 25. decembra:

– Dolazim kući. Radujem se što ću s reprezentacijom u Baskiju, a zatim sledi povratak u Antaliju, gde ćemo se pripremati i dočekati Novu godinu.

--------------------------------------------------------------------------

Ljubimac navijača

Turci su poznati po fudbalskom fanatizmu. Navijači sigurno nisu mirno posmatrali i bili ravnodušni na dugi neuspešni niz.

– Naravno, protesti su bili veoma burni, bučni i žestoki. Na udaru su bili i uprava i igrači. Bilo je veoma neprijatno i napeto, – objašnjava srpski reprezentativac.

Ipak, nisu svi imali problema:

– Mene su nagrađivali aplauzima. Navijači su u Turskoj veoma bitni. Oni vole kada igrač ostavlja srce na terenu i u svakom meču pružam maksimum. Moraš uvek da se dokazuješ. Zato mogu i da odigram loše, ali publika izuzetno poštuje želju i trud da uvek dam sve od sebe. Jednostavno, "ginem" i zato me cene.