Šta su ciljevi OVS-a?

Kada provokativna okupljanja počnu da dobijaju snagu i zapreminu, šabloni oko procene broja učesnika se ponavljaju bilo gde na planeti. Tako je i sa masom koja je preksinoć, juče ujutro po evropskom vremenu, protestovala na Volstritu.

Njujorški plavci saopštavaju da ih je bilo 5.000, sindikati koji su se pridružili pokretu „Okupiraj Volstrit” (OVS) procenjuju da je masa nezadovoljnika bila bar desetostruko veća, dok „okupatori” na svom sajtu tvrde da ih se skupilo najmanje 80.000.

Čak i da je istina negde na sredini, nesumnjivo je da je ovaj pokret – nastao od nekoliko desetina kampera koji su, sazvani preko Interneta odlučili da logoruju od 17. septembra u epicentru svetske finansijske moći – za nepune tri nedelje narastao u najmasovnije američke demonstracije još od hipi mirovnih pokreta u doba vijetnamskog rata.

Protesti su se proširili na Los Anđeles, Baltimor, Filadelfiju, Sent Luis, Vašington, kolevku hipi pokreta San Francisko, Denver, Čikago, Boston, Sijetl, duž istočne i zapadne obale i u pojedinim centralnim gradovima, a kasnije u toku meseca planirali su „okupacije u Kanadi”.

Šta se može očekivati dalje, pitaju se i oni koji su u prvi mah odbacili svaku mogućnost da se bilo šta izrodi iz neozbiljnog kampovanja u parku Sloboda. Nije samo park Zukoti vratio svoje staro ime, već su na tom mestu koje su „okupatori oslobodili” počeli  da se okupljaju mnogi nezadovoljnici iz širih društvenih slojeva:

stanari njujorške Kineske četvrti, sindikat transportnih radnika, studenti pojedinih američkih univerziteta (odazvali su se pozivu i otpočeli bojkot nastave), poštari, nesrećni zbog ukidanja poštanskih ispostava.

Ovaj pokret nikad se nije oslanjao na marku i pismo već na ajfon i tviter, i zato je njegovo širenje neograničeno. Bez obzira na to da li na Volstritu ima stotinu ili hiljadu protestanata, njihova poruka obilazi Ameriku, pa i planetu.

Mnogi su bili u zabludi kad su tvrdili da je pokret bez jasnih ciljeva i organizacione strukture osuđen na munjevitu propast.

Ljudima je dosta deklarativnih ciljeva i organizacija i baš zato su prihvatili spontanu raznovrsnost ovih okupljanja koja se ipak vrte oko iste osovine: „Tahrir je bio protiv diktatora, a i Amerika ga ima – to je Volstrit”, glasi jedna od parola koja podseća na čuveni kairski trg i veoma je razumljiva Amerikancima.

Američko društvo već neko vreme debatuje zbog očigledne nepravde koja je naneta običnim građanima: banke su spasene milijardama dolara, direktori su odneli milionske bonuse, a ljudima koji ne mogu da plate ratu kredita za stan ili studije oduzima se krov nad glavom, ili pravo da nastave školovanje.

Po kanadskom internet mediju i časopisu „Adbaster”, koji se smatra inicijatorom ovog protesta, prvi zahtev je bio da se u Vašingtonu „oformi predsednička komisija kojoj bi cilj bio da okonča presudni uticaj novca na američki kongres”.

Filmski reditelj Majkl Mur to je definisao kao protest protiv „ekstremnog uticaja velikog biznisa i najbogatijih Amerikanaca na zakone i politiku zemlje”, dok je profesor Noam Čomski samo konstatovao da je časno boriti se protiv jednopartijske vladavine „biznis stranke”.

Od pre nekoliko dana OVS ima i svoj dnevni list. Umesto „Volstrit džornala”, koji je otkupio milijarder Rupert Mardok, što je u skladu sa vlasnikom doprinelo da uređivačka politika pogoduje medijskoj promociji finansijskih špekulanata, u park Sloboda u papirnatom izdanju stiže svakog dana sveži „Okupiraj Volstrit džornal”.

Pojedini kongresmeni demokrata, svesni atraktivnosti razbarušenog okupljanja, podržali su OVS, a zauzvrat očekuju da ovi pred izbore pruže svoju narastajuću snagu demokratskom predsedniku Baraku Obami.

Mnogi međutim ne očekuju da OVS bude koristan nijednom od dva bloka. U političkim i finansijskim strukturama se strahuje da će OVS oslabiti organizovani establišment baš zato što se nije otrgao od diktata Volstrita.