Lovac na jazavce

LjUBOVIJA – Retko se u današnjim selima Podrinja nađe čovek zemljoradnik kao Jevto Cvetković, iz sela Donje Ljuboviđe kod Ljubovije, da je prevalio šestu deceniju druženja s puškom dvocevkom.

– Jedan sam od  najstarijih lovaca ne samo u Podrinju nego i šire. Lovac sam postao 1947. godine. Tada sam imao 22 godine. Kao član lovačkog društva ,,Mileta Polić Bato" u Ljuboviji, ja se gotovo svakodnevno družim sa svojom dvocevkom, lovačkom puškom  ,,hamerlez"

– kaže nam Jevto Cvetković, koji ima 85 godina i lovom se bavi  63 godine. 

     Inače, ovog lovca, koji i dan-danas ne propušta nijedan  lov niti bilo koju lovačku akciju, već decenijama  posebno krasi njegovo veliko znanje i iskustvo u odstrelu jazavaca, kuna i  lisica, kojih ima, naročito poslednjih godina, dosta na području šumovite i prostrane visoravni Mikuljak, Savinoj glavici i Proslopu, nedaleko od njegove kuće.

–  Nije baš lako biti dobar lovac. Potrebno je imati dobro zdravlje i biti dosta uporan u traganju za divljim životinjama po brdovitim i snežnim vrletima. Lovac mora da ima dobro uvežbanog lovačkog goniča. Ali i psa terijera koji je vrsan ker za lov jazavaca. Ja sam u svojoj lovačkoj karijeri imao podosta lovačkih  kerova. Ali jedan  Brnjo bio mi je najbolji od svih.

–  Sa njim sam odlazio u lov na lisice uvek posle ponoći, a vraćao sam se kući u rasvit zore sa lisicom ili lijaćem prebačenim preko ramena. Lisica je veoma lukava zver i zna da zavara svoj trag i tako prevari pse koji je jure. Lisicu, kad se pred zoru vraća sa kokoškom u zubima ili nekom drugom pernatom životinjom,  sačekam u žbunju u blizini njene jazbine i odstrelim je. Odstrelio sam ih od 150 i to u periodu kada im je krzno bilo najkvalitetnije. Volim da lovim kune. Odstrelio sam ih 130. Ranije krzno od ove divljači prodavao sam gospođama i devojkama u Ljuboviji, Valjevu, Beogradu, Šapcu i Užicu i ona im tokom zime zagrevaju vrat i čine ih da budu lepše i modernije.

-                    – Ima već nekoliko godina da ne lovim kune i lisice. Razlog za to je što niko ne otkupljuje kože divljih životinja. Takođe, i ja sam ušao u godine pa ne mogu  više  da kože odnosim u gradove i nudim ih lepuškastim damama – kaže Jevto i nastavlja priču:

-                    – Lov jazavaca mi čini posebno zadovoljstvo. Za njih sam razradio posebnu taktiku, i rezultati su, naravno, gotovo uvek dobri. Posebnim metodama prvo proverim da li je  ,,jazo" jedan ili više se njih nalaze u jazbini. Ako su tu, postavim zamke i nije mi teško da čekam po ceo dan i noć da se pojave pa ih tada odstrelim. U lovačkoj dugogodišnjoj karijeri ubio sam ih 86 komada. Svi su oni bili teški od 15 do 25 kilograma. Meso mu je jestivo i ja ga koristim u ishrani, dok moju ukućani neće ni da mu se približe i da ga probaju. Verujte mi, ono je ukusno poput mladog mesa od praseta. Ranije jazavičije meso nisam nosio kod veterinara na pregled, i  nisam oboleo od trihineloze. Sada obavezno meso od jazavca odnosim na pregled. Inače, jazavac je najveći čistunac među životinjama. U njegovoj jazbini i pored nje nema ostataka izmeta ni hrane.

Jevto je poznat u Podrinju po jazavičijoj masti za koji kaže da je ,,narodni lek" za lečenje nekoliko bolesti. Mast se upotrebljava u tečnom stanju  za lečenje kašlja od cigareta, Astme, bronhitisa, tuberkuloze. Pije se tri puta dnevno pre jela po mala kafena kaščica. Veoma je delotvorna za lečenje obolelih krajnika kod dece. Njom se  natopi  lanena krpa pa se potom stavi detetu oko vrata. Ima dobra lekovita svojstva pri lečenju šuljeva, reume i telesnih povreda. Tada se mast jazavičija upotrebljava u čvrstom stanju – mazanjem obolelog mesta.

–  Nikom  ja mast ne nudim da prodam. Znaju mnogi da ja lovim jazavce i da od njihovog sala topim mast, i imam je uvek. Pa  sem mojih  komšija, iskreno ću vam reći, po mast dođe kod mene podosta ljudi i iz udaljenijih krajeva. Sve  ih uslužim. A kada me upitaju za cenu kažem im da mast ne naplaćujem. Međutim,  retko se desi da neko od njih ne izvadi novčanik iz džepa i ne da mi po koji stodinarku ili petobanku. Mast pakujem u staklene ili plastične bočice veličine 50, 100 i 150 grama – kaže Cvetković.