Razumeti Ujka Sema

Srećna je bila ona družina koja je na "Mejfloueru" doplovila u Ameriku u 16. veku. Niko ih ništa nije pitao, ako su bili spremni da rade u vrlom novom svetu. Danas, i kad se skupe svi papiri, ispune svi uslovi, plate advokati, Ujka Sem neće nikog blagosloviti američkim državljanstvom ako prethodno ne položi ispit. On se polaže usmeno pred komisijom, a ako se ne odgovori tačno na šest od deset pitanja, pao si kod Ujaka iz Amerike. Dođi drugi put, kad naučiš koja je najduža reka u Americi, koje je teritorije Amerika kupila od Francuske, ko je bio predsednik u vreme Prvog svetskog rata, imena sudija vrhovnog suda… tri oblika vlasti i šta one predstavljaju…

Nedavno je jedna gospođa iz Irana u sto petoj godini postala Amerikanka, ali je bila izuzeta, na zahtev lokalnih službenika za državljanstvo, obaveze da polaže ispit. Umesto toga, na pitanje šta je spremna da uradi za Ameriku, rekla je, kako piše "Los Anđeles tajms", da bi branila svoju novu domovinu "i oružjem". Ostalima nije dovoljno da se pokažu kao ratoborni. Novi Amerikanci moraju verbalno da dokažu znanje i razumevanje američke istorije, sistema, aktuelnih političkih ličnosti, geografije, zastave i osnovnih principa.

U nekim školama, najčešće organizovanim po lokalnim crkvenim centrima, kurs za prekvalifikaciju traje i po četrnaest nedelja. Pa ipak procenat prolaznosti iz prve je samo 85 odsto. Manji deo novopečenih mora da izlazi pred komisiju drugi ili treći put i da plati po 400 dolara, a biće i duplo, kako najavljuju sastavljači novih "produbljenijih" pitanja.

Komisija federalnih vlasti, prvog decembra posle petogodišnjeg raspravljanja, sastavila je novih stotinak pitanja koja će, kako tvrde, pretendente na američko državljanstvo naterati da razumeju principe američke demokratije, umesto da napamet bubaju činjenice. "Naš cilj je da inspirišemo imigrante da nauče o građanskim vrednostima, dužnostima i pravima, kako bi, kad izgovore zakletvu, mogli odmah da učestvuju u našoj sjajnoj demokratiji, kaže Emilio Gonsales, direktor Servisa za imigraciju i državljanstvo koji od 2000. oblikuju pitanja za novi test. Rezultat su 144 pitanja uključujući i pedeset sedam prerađenih, iz starog ispita.

Boje i pruge

Izbačena su pitanja kao što je "Koliko pruga ima naša zastava?" ili "Koje su boje pruge na zastavi?", a umesto njih ubačeno je pitanje koje "podstiče razumevanje suštine" kao "Šta pruge na zastavi predstavljaju?", ili "Zašto zastava ima trinaest pruga?"

Sva 144 pitanja iz novog testa koji će ući u upotrebu  tek od 2008, pokaže li se na pilot-testu u deset država, da je novo bolje od starog, mogu se videti na internet-sajtu www.uscis.gov.

Ali dok vladini službenici i njihove komisije veruju da će novina doprineti boljem razumevanju američkih suštinskih vrednosti, organizacije za ljudska prava i imigrante smatraju da je to još jedan novi zid koji se diže između njih i "pravih" privilegovanih Amerikanaca.

Ramsfelda deportovati

Ali zašto ne bismo novi test, koji je komponovala agencija Ministarstva za domovinsku bezbednost, primenili i na stare Amerikance, pita se novinarka kalifornijskog "Los Anđeles tajmsa". Zašto da tražimo od prve generacije imigranata da znaju više o "suštini američke demokratije i društva" od treće ili desete generacije Amerikanaca. Ona (u šali) predlaže da se svi Amerikanci koji padnu na ovom ispitu  deportuju u zemlju odakle su došli njihovi pradedovi. Tako bi, kako kaže, Donald Ramsfeld,  doskorašnji ministar odbrane, morao natrag u Nemačku, jer je otpočeo rat bez pravih razloga, a bogami i predsednik Džordž Buš morao bi da se vrati u svoju "Zemlju čuda". Ni ostali elitni Amerikanci nisu pokazali da razumeju osnovne vrednosti društva u kome žive. Tako je jedno istraživanje pokazalo da 52 odsto rođenih Amerikanaca zna da nabroji imena likova iz TV serije "Simpsonovi", ali ne zna koja prava garantuje prvi amandman.

No, svake godine 600.000 imigranata polože ispit i zakletvu i postaju Amerikanci. Navala je sve veća, a mesta je sve manje. A kakva je današnja pravda, pokazalo se po tome što su "pravi Amerikanci" sa elitnih i basnoslovno skupih univerziteta Jejla, Harvarda ili Prinstona, pokazali da nemaju pojma o tome šta je suština američke demokratije.