Mađioničarski gala šou

Iz kutijice u koju bi mogla da stane mrva, iskočila je devojka. Publika je granula. Vitka dama smehom je uzvratila pozdrav. Ona je Ivana – mis magije. Da titula nije prazno slovo na papiru potvrdila je za tren oka raširivši žutu maramu.

Sa lica i naličja na njoj nije bilo tragova, ali nekim čudom iz prazne tkanine pojavila se živa ptica. Čudu nikad kraja. Raširene marame različitih boja bile su kao ptičje gnezdo. Rodilo se jato. To je magija. U Dečjem kulturnom centru za magiju su bili zaduženi svetski šampioni. Okupili su se na Kongresu mađioničara Balkana, koji se održava osmi put. Tokom dvodnevnog druženja, oni su Beograđanima pokazali različite veštine.

Takmičenje je bilo najbolja prilika da testiraju znanje u disciplinama poput komične magije, iluzije, mikromagije i manipulacije. Bez obzira na to o kojoj je kategoriji reč, oni su uspeli da do suza nasmeju publiku. Izmame oduševljenje, probude maštu, a kod nekih i želju da uđu u tajanstveni mađioničarski svet.

Među posetiocima u prepunoj dvorani bilo je svih generacija. Dok su odrasli pokušavali da nagađajući u sebi dokuče čime se to vrli majstori služe, deca su ne štedeći glas svoje mišljenje delili sa učiteljima trikova. „Znam, izvukao je špil iz kragne. Iglom je iz fazona potkačio balon, ali izgleda da to nije tako”, kolebljiv je u proceni desetogodišnji Jovan, a vršnjak ga prekorava što ishitreno zaključuje. „Paaazi!

Pali cigaretu bez upaljača. Iz praznog kaveza kod njega iskače pravi zec” – hronološki jedanaestogodišnji Stevan pamti poteze majstora zvanog Mandrak. Njemu je pošlo za rukom da od dnevnih novina napravi tetrapak flašu za sok. I da njime utoli žeđ. Jedan od vrhunskih majstora iz Bugarske od naočara je pravio đerdane. A od male buteljke vina, stvorio se „milionski” šampanjac. Tajac je nastao kada je na scenu izašla Šeherezada. Izgledalo je da uz muziku „leti”.

Tako je diktirao njen čarobni štap. Vijala ga je, a on taman što joj padne u šake, opet se vine u vazduh. U predahu između mađioničarskih gala nastupa publika je uživala u programu koji su izvodile umetnice iz Baletske škole „Lujo Davičo”. Pored značajnih mađioničarskih imena gost je bio i Antarnik Arabadžijan Astor, Bugarin koji je sarađivao sa Dejvidom Koperfildom. Deca su se najviše obradovala njima poznatom Igoru Trifunovu, koji ih je mnogo puta do sada vodio kroz „magični šou”.

Posetioci su imali priliku da na „Magičnom bazaru” kupe raznovrsne rekvizite ali i tajnu za izvođenje trika. Petogodišnji Relja i Nađa Janković, nagovarali su mamu Irinu da proba kečap. Taman što je otvorila kutiju po jakni ju je „ošinuo” mlaz paradajza. Naravno, ne pravi, ali dovoljno šaljiv da se prasne u smeh.

Mađioničarstvo je vrlo retka profesija i na svega dva miliona ljudi dolazi jedan ozbiljan poklonik magije, podsetio je Dragoslav Dudić Dudini, osnivač Udruženja mađioničara „As”. Rad mađioničara u Srbiji najčešće se svodi na nastupe u restoranima i na dečijim rođendanima, gde mališanima pripovedaju bajke kroz trikove, i zato su kongresi najbolje mesto za predstavljanje ovog zanimanja u pravom svetlu. A, da su u tome uspeli pokazalo je neskriveno interesovanje Beograđana za njihov rad.

Možda se među nekim dečacima i devojčicama koji su sinoć svim čulima upijali trikove krije mađioničarski kralj. Čarobni štap, cilindrični šešir i poneki trik sigurno se mnogim mališanima uselio u san.

A. K.