Prevodi Pavićevih romana

Tokom 2010. i 2011. godine širom sveta pojavila su se nova ili obnovljena izdanja knjiga Milorada Pavića. Reč je o dvadeset prevoda. U Rusiji su izašli romani „Predeo slikan čajem”, „Unutrašnja strana vetra”, „Poslednja ljubav u Carigradu”, „Kutija za pisanje”, „Zvezdani plašt”, „Drugo telo” i zbirka pripovedaka „Ra­znob­ojne oč­i”.

U Americi su se u okviru Kindl elektronskih izdanja na amazon.com pojavili „Unikat”, „Plava sveska” i „Drugo ­telo”, a tokom jeseni se očekuje multimedijalno izdanje „Hazarskog rečnika” koje će sada biti dostupno širom sveta u digitalnoj formi.

Slovaci su u okviru izdavačke kuće „Slovart” štampali „Predeo slikan čajem” i „Veštački mladež”. Grci su objavili zbirku priča „Dve lepeze iz Galate”, a u Vilnusu, u Litvaniji izašao jeHazarski rečnik. Azerbejdžan je objavio „Ha­zar­ski rečn­ik”, jubilarno izdanje, sa slikom spomenika Miloradu Paviću u Tašmajdanskom parku.

Gruzijci su u Tbilisiju izdali „Unutrašnju stranu vetra” i „Hazarski rečnik”, dok su Turci obnovili „Hazarski rečnik” štampajući ga sada kao androgino izdanje (ujedinjeni muški i ženski primerak) sa autorovim predgovorom.

Pojavljivanje „H­az­ar­skog re­čnika” u Indoneziji, pratila je burna književno-piraterijska priča.

„U Srbiji je u vezi sapitanjem Pavićevih knjiga potpuno druga situacija”, kazala je Jasmina Mihajlović piščeva supruga.

– Zbog neprimereno dugog trajanja ostavinske rasprave izazvanog reformom sudstva, do sada je objavljeno jedino novo izdanje „Kratke istorije Beograda” (Dereta) i Pavićev prevod Puškinovog „Evgenija Onjegina”, dok će se za Sajam knjiga konačno pojaviti u izdanju Zavoda za udžbenike „Hazarski rečnik”,„Unutrašnja strana vetra”i„Drugo telo”, romani kojih već više od godinu dana nema na maternjem jeziku. Slična srpsko-svetska situacija je i sa Pavićevim posthumnim pozorišnim životom. Tokom 2010. i 2011. izvedene su premijere u Moskvi, Bukureštu i Prijedoru. Moskva je u formi mjuzikla izvela dramu „Krevet za troje”, Teatar Mik iz Bukurešta je dramatizovao „Z­vezdani p­la­št­”, dok je Gradimir Gojer, sarajevski reditelj, postavio u Prijedoru predstavu ְ’Petkutin i Kalina – PlayPavich’, zasnovanu na dramatizaciji celokupnog Pavićevog dela”, kazala je Jasmina Mihajlović.

Interesantan je i multimedijalni ruski projekat „Hazarski rečnik – uživo”, predstavljen na Sveruskom festivalu nauke u Moskvi ove godine. To je koncept prilaska ovom romanu sa modernog lavirintskog stanovišta koji podrazumeva arhitekturu, kompjuterske igre, pozorište, film, muzeološki prilaz, itd.