Prošlost hoćemo da zakopamo

Pojam uspeh se nekako uvukao i u umetnost. A pritisak da se dosegne taj uspeh je veliki. Uz sve to, uslovi u kojima se radi su sve teži: sastavljanje podele, novac za produkcije, visine honorara koji vas teraju da radite što više. Jako je teško danas nekome da seorganski bavi pozorištem, kao što recimo Jožef Nađ to čini, tragajući za ličnim izrazom bez obzira na okolnosti, kaže reditelj Marko Manojlović, koji u Beogradskom dramskom pozorištu režira sveže napisanu celovečernju dramu „Dnevna zapovest”.

Reč je o diplomskoj drami Vladimira Đurđevića koja priča o hermetičkoj zajednici koju čine samohrani otac Petar, njegova dva sina Ognjen i Miloš. Pojavom četvrte osobe, devojke Katarine, na površinu isplivava sve što je duboko potisnuto u glavama pomenutih likova: frustracije, strahovi, promašeni životi.... Đurđevićeve junake tumače: Branislav Lečić, Petar Benčina, Danijela Štajnfeld i Vladan Milić. Premijera se očekuje u novembru.

– Postoje ljudi koji su ostali posle proteklih 10-20 godina oštećeni raznim nedaćama, ratovima, i sada žive tu među nama kao duhovi na ivici života, čekajući smrt nepomireni sa strahotama koje su u prethodnom periodu doživeli. To je, kako reče Leka, Branislav Lečić,generacija „Godina koje su pojeli skakavci”. Đurđevićev tekst nudi objašnjenja ali i neku vrstu rešenja tog sumraka. Drama se bavi ljudima koji su najgore prošli u svojoj generaciji, koji su otišli u rat, kojima se promenio život, emotivni sklop zbog čega više ne mogu da budu isti. O tim ljudima se ne govori. Oni kao da su deo nekakve prošlosti koju hoćemo da zakopamo i pretvaramo se da se nikad nije dogodila. A oni su živi. I utiču na naš život. Ako ne oni, onda njihova deca, objašnjava reditelj.

Marko Manojlović pripada mlađoj generaciji beogradskog rediteljskog kruga. Pozorišnu režiju diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Slavenka Saletovića. Pažnju pozorišne javnosti zaintrigirao je još 2005. godine kada je uradio svoju prvu predstavu „Smrt” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.Od tada do danas potpisao je 14 predstava, među kojima „Klopka”, „Pokondirena tikva”, „Bez maske”, „U Edenu na istoku”, „Nebeski odred”, „Lepet mojih plućnih krila”,„Svira to ponovo, Sem”...

– Nadam se da će predstava „Dnevna zapovest” biti uzbudljiva u filmskom žanrovskom smislu. To je nešto čime se bavimo. Gledamo ranog Polanskog, filmove kao što je „Dijabolik”. Želimo da probamo scene u kojima nema mnogo izgovorenog teksta. To je, zapravo, vrsta glume koja je gotovo filmska. Eto na tome radimo. Naša pažnja danas je užasno rasuta i kratka, tako da reditelji imaju potrebu da ritam u pozorištu duplo uspore ne bi li ga doveli u normalu, da publiku uvedu u drugu vrstu koncentracije. Mislim da je dobro terapijski prići gledaocu na taj način, kaže Manojlović

-----------------------------------------------------------------

Dosada u pozorištu

Naš sagovornik se osvrnuo i na svojevrsni aktuelni fenomen – dosade u pozorištu. U poslednje vreme svedoci smo da veliki broj gledalaca izlazi sa predstava, što najčešće opravdava dosadom.

– Dosada,koju su mnogi ljudi naveli kao razlog izlaženja sa predstava na Bitefu, mislim da ima veze sa postdramskim teatrom koji podrazumeva da ne postoji dramski kontinuitet na koji je publika inače, navikla. U smislu da prati jedan lik, šta će se dešavati sa njim, i da čekaju kraj, razrešenje. Takve predstave je potrebno gledati na drugačiji način. Ne treba tragati za nečim čega nema. Posmatrajte to kao da ste došli na izložbu. Kad dođete u galeriju spremni ste da vidite nekoliko slika, ili instalacija koje gledate u prolazu. Negde možete da se zadržite dva minuta, negde pet, možda sat vremena, to je vaš izbor. Na kraju krajeva, fizički ste u pokretu, ali kada imate ispred sebe niz scena povezanih oko jedne tematike, vas može jedna da dodirne, druga ne. U pozorištu ste statični i nemate izbora, osim na nekim predstavama, već morate da odgledate ponuđenu predstavu u vremenu u kojem je reditelj zamislio. Mislim da je to fizički problem. Ali, iako vam se čini da je nešto dosadno, u trenutku može da vas nagradi na kraju. Sa druge strane često smo bili svedoci dosadnih predstava koje imaju narativni niz. Nema pravila....