Na dijalizi oboleli od hepatitisa Ce

Zbog bolesti bubrega u Srbiji se na dijalizi nalazi više od 4.600 pacijenata. Tri ili četiri puta nedeljno po četiri sata pacijenti iz unutrašnjosti na dijalizu odlaze u kliničke centre smeštene u zgradama koje su građene još pre Drugog svetskog rata, u kojima su, kako mnogi od njih tvrde, veoma loši uslovi lečenja.

– Mi smo pre nekoliko godina, kao savez pacijenata, sa Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja i Udruženjem nefrologa usvojili protokole o standardima lečenja pacijenata na dijalizi, ali se oni, nažalost, ne poštuju. Tako se dešava da se u istoj sali dijaliziraju pacijenti, koji su inficirani hepatitisom Ce sa onima koji nisu oboleli od ovog virusa, iako po svetskim standardima to ne sme da se radi. Zato je po našim procenama oko 60 odsto dijaliziranih zaraženo hepatitisom Ce, oblikom žutice. Oni su ovo oboljenje dobili na dijalizi. Razlog za to je što u zgradama gde se dijaliza obavlja nema prostora da se prošire kapaciteti, pa se ne mogu razdvojiti ni pacijenti – kaže Nikola Gruber, predsednik saveza bubrežnih invalida Srbije za „Politiku” podsećajući da se država pobrinula da stare aparate zameni novim, ali da je problem što se oni nalaze u starim i neadekvatnim zgradama.

On navodi i da je veliki problem nedostatak osoblja, pa se dešava da ista medicinska sestra radi istovremeno i sa pacijentima obolelim od hepatitisa, kao i onima koji nemaju ovo oboljenje. Pacijenti, kako napominje naš sagovornik, plaćaju skupu cenu nemara zdravstvenog osoblja.

– Ne poštuje se sterilnost u radu. Ne koriste se čiste i nove rukavice, već sestra obuče jedne ujutru i koristi ih celi dan. Time ugrožava i sebe – pojašnjava Gruber, dodajući da je situacija na dijalizi u beogradskim bolnicama daleko bolja nego u unutrašnjosti.

Predsednica Udruženja nefrologa Srbije i načelnica odeljenja za bubrežne bolesti u beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara”, profesorka Nada Dimković za „Politiku” kaže da ipak stanje na odeljenjima za dijalizu u Srbiji, „nije tako crno, naročito kada se ima u vidu da ova procedura lečenja u našem zdravstvu ne podleže nikakvim starosnim ili drugim restrikcijama”.

– U Srbiji niko ne sme da umre ako mu ne rade bubrezi. Mi imamo sreću da ne moramo nikome da kažemo da za njega nema dijalize. U nekim razvijenim zemljama, koji imaju veći dohodak po stanovniku od Srbije, dijaliza se pruža samo osobama do 50. godine, jer nema novca za sve – ističe doktorka Dimković.

Uređaji za dijalizu u celoj Srbiji su potpuno obnovljeni, kaže dr Dimković, ali zaboravlja se na higijenske standarde, koji kod našeg osoblja nisu na evropskom nivou.

– Većina bolničkih centara u Srbiji razdvaja pacijente na dijalizi koji su inficirani hepatitisom Ce od zdravih – objašnjava dr Dimković, dodajući da je procenat onih koji su se inficirali hepatitisom Ce daleko manji od 60 odsto i u stalnom je opadanju.

Retko se ova infekcija dobija preko aparata za dijalizu, jer se on steriliše, ali se može dobiti, ako medicinski radnik radi nepažljivo kada pomaže u istom času pacijentu obolelom od hepatitisa i onom koji nema ovo oboljenje.

Ovo potvrđuje i profesor dr Steva Plješa, načelnik nefrološkog odeljenja Kliničko-bolničkog centra „Zemun” koji kaže kako je broj bubrežnih pacijenata, koji su inficirani tokom dijalize daleko smanjen poslednjih godina.

–U našem centru taj procenat iznosi 23 odsto, a nekada je bio i do 80 odsto, ali smo pomoću terapije skupim lekom „pegazisom” uspeli da ih zalečimo. Nije mašina ta kojom se bolest prenosi. To se retko dešava, međutim, pacijenti se druže tokom transporta, kada ih na dijalizu prevoze zajedničkim kolima i pomažu jedni drugima – kaže naš sagovornik.

On ističe kako se svi aparati sterilišu bez obzira da li se radi u jednoj ili tri smene, a svi centri u Beogradu rade u tri smene.

– Između dijaliza se mašine obavezno sterilišu sat vremena, a virus hepatitisa je izuzetno osetljiv na visoku temperaturu i hemikalije koje mi koristimo, pa tako prenos preko mašine nije moguć. Takođe, borimo se da se poštuje standard da se prilikomprilaska bolesniku menjaju rukavice svaki put i da osoblje obavezno nosi zaštitne maske i zbog sebe i zbog bolesnika – kaže dr Plješa.