Izbegli smo nemoguće uslove oko Kosova

„Dvanaestog oktobra se pojavila istinska evropska perspektiva. Imamo istorijsku šansu da postanemo zemlja kandidat do kraja godine i, još važnije, da počnemo pregovore, možda i pre kraja sledeće godine”, ovim rečima je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, prokomentarisao preporuku koju je juče dala Evropska komisija.

Ovakva preporuka komisije je, kako je naglasio Đelić, u intervjuu za „Politiku”, najbolji mogući ishod za Srbiju u momentu krize u Evropi i tenzija na severu Kosova. „Ona predstavlja veliko olakšanje za naše građane. Nisu uspela nastojanja Prištine i dela međunarodne zajednice da Srbija bude stavljena u evropski ćorsokak kroz postavljanje nemogućih uslova oko Kosova”, rekao je Đelić i naglasio: „Kao što nije bilo razloga da padnemo u očaj tokom poslednjih teških nedelja pritisaka i provokacija, nema nikakvog razloga da sada padnemo u bilo kakvu euforiju”. On je dodao da jepred Srbijom „još mnogo rada i ništa manje izazova”.

Šta se sada traži od Srbije kad je reč o dijalogu sa Prištinom?

Traženi napredak u dijalogu sa Prištinom za dobijanje statusa kandidata, ali i početak pregovora, pokriva poznate, tehničke teme, koje su statusno neutralne. Ne traži se ukidanje tzv. paralelnih institucija, ne traže se neki novi lokalni izbori.

Komisija je pokazala, na delu, da drži do objektivnosti i integriteta evropskog puta. Srbija je pokazala, na delu, da temeljito sprovodi reforme i doprinosi stabilnosti regiona. Vidi se na delu da imamo iskrene saveznike za ovakvu politiku.

Koji su sledeći koraci?

Moraćemo u nedeljama koje dolaze da dobijemo podršku svih dvadeset sedam zemalja članica za preporuke komisije. Znajući da su ti predlozi već bili predmet temeljite rasprave među njima, to ne bi trebalo da bude nemoguć zadatak. Ali znamo iz iskustva da će neke zemlje probati da iskoriste ovaj trenutak.

Koliko je moguće da Evropski savet ne posluša komisiju i da donese drugačiju odluku?

Evropski savet je u ovom domenu suveren i odlučuje konsenzusom. Prema tome, nema mesta bilo kakvom opuštanju. Ništa još nije odlučeno, nema nikakvih garancija, ali smo u mnogo boljoj poziciji nego pre dvanaestog oktobra.

Šta bi Srbija konkretno dobila sa statusom kandidata?

Srbija ukoliko Evropski savet potvrdi status kandidata 9. decembra će biti posve drugačije tretirana u Briselu. Bićemo pozvani na veliki broj sastanaka s Evropske unije. Naravno, nećemo još imati pravo glasa, ali smo već pokazali, kroz primer Dunavske strategije, da znamo da iskoristimo takve mogućnosti.

Dodeljivanje statusa kandidata za ulazak u EU je ujedno i najsnažnija moguća pozitivna preporuka za sve investitore, dolazili oni iz Nemačke ili Azerbejdžana. To bi pokazalo da je naš strateški put poznat i da smo u saglasju sa našim strateškim partnerom, Evropom.

Kada će nam biti dostupni fondovi, budući da u ovom finansijskom okviru EU nema sredstava predviđenih za Srbiju?

Srbija bi kao kandidat imala pristup preostalim delovima evropskog budžeta koji pokrivaju poljoprivredu, regionalni razvoj i ljudske resurse. Hrvatska je po dobijanju statusa kandidata dobila povećanje sredstava od oko 30 odsto, što bi značilo još 70 miliona evra donacija godišnje za Srbiju. Uz postojećih šest sektorskih politika u kojima učestvujemo, poput nauke, imali bismo pristup i preostalim programima (njih dvadeset, poput doživotnog učenja). Naravno, značajnije povećanje fondova je moguće tek posle 2014. godine, ali je baš zbog toga bitno da dočekamo tu godinu kao zemlja koja uveliko pregovara o svom ulasku u uniju, da bismo dobili najbolji mogući tretman. Tu mislim, pre svega, na novi fond „Povežimo Evropu” od 50 milijardi evra koji će voditi komisija i koji će moći da finansira panevropsku infrastrukturu i van EU, poput železničkog koridora 10, gasne konekcije Niš–Sofija, autoputa do Crne Gore, ili multimodalne luke na Dunavu.