Ušteđevina u investicije

Premda je dobar deo ušteđevine građana u bankama, sav domaći potencijal za ulaganja tek treba da se iskoristi. Ukoliko se liberalizuje "režim" obaveznih rezervi, štednja bi mogla znatno više da se "uposli" za finansiranje privrede koja vapi za investicijama. Dodatna sredstva za finansiranje razvojnih projekata mogu da se "mobilišu" i kroz penzione i investicione fondove..

Sava Dalbokov, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, ističe za naš list da se u narednom periodu, posle nedavnog donošenja novog, modernijeg zakonskog okvira, očekuje intenzivnije ulaganje. Fondovi će predstavljati dodatnu mogućnost "štednje" za građane i firme, a najveći deo prikupljenih sredstava bio bi investiran na domaćem tržištu kapitala. Tako bi se stvorila dodatna tražnja za kvalitetnim hartijama od vrednosti (pre svega akcijama i obveznicama) prvoklasnih emitenata, kao što su država, lokalne samouprave i vodeće kompanije u Srbiji.

Na taj način, kako kaže Dalbokov, kompanije dolaze do svežeg kapitala kojim bi mogle da prošire poslovanje i povećaju broj zaposlenih. Koristeći mogućnosti koje će se nuditi na tržištu kapitala, uz "klasične" bankarske proizvode, firme će moći bolje da prilagode strukturu finansiranja i tako smanje svoje troškove.

Po njemu je realno očekivati da, posle pada inflacije, kamate na kratkoročne dinarske kredite, koje su počele da odobravaju pojedine banke, među njima i Erste, uskoro budu snižene za neki procenat. Stabilnost domaće valute je, ističe, preduslov za još povoljnije kamate i duže rokove. Trend smanjivanja kamata i za kredite u znaku evra, dodaje, trebalo bi da se nastavi, pre svega zbog konkurencije. Dodatni impulsi bi mogli da dođu i od NBS, ukoliko bi politika obaveznih rezervi postepeno bila liberalizovana.

– Erste banka je, uz kreditiranje stanovništva, posebno okrenuta malim i srednjim preduzećima. Želimo da razvijemo partnerstvo sa firmama koje imaju solidne proizvodne delatnosti i dobre perspektive na domaćem i stranom tržištu. Saradnja sa državnim institucijama, poput Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, još će više doprineti povoljnijem finansiranju preduzetnika – kaže sagovornik.

Dalbokov očekuje da će banka uspeti da u prvoj polovini naredne godine završi osnivanje svoje "EU kancelarije" u okviru banke, koja bi i naša preduzeća savetovala o mogućnostima korišćenja povoljnih fondova, koje Evropska unija stavlja na raspolaganje Srbiji, uključujući i bespovratna sredstva za pojedina ulaganja u privredu. Posao nije lak jer, između ostalog, klijenti moraju da se dobro pripreme kako bi prošli proceduru analize i odobrenja za takvu pogodnost korišćenja sredstava.

Pojedine banke, koje su ostvarile zavidne profite na tržištu jugoistočne Evrope kreditirajući građane, ove godine su u našoj zemlji iskazale gubitke. Dok su kod nekih banaka određene klasifikacije u portfeljima razlog za iskazani gubitak kod Erste je gubitku "kumovalo", kako kaže Dalbokov, ulaganje u razvoj banke –mrežu, modernizaciju poslovanja, kadrove...

Dalbokov ne deli mišljenje nekih ekonomista da su se banke "kartelizovale" jer imaju prostora, uprkos restriktivnoj monetarnoj politici, da snize marže. Pogotovo to ne važi, kaže, za Erste banku koja ima za cilj da raste i da se širi. A da bi to postigla, dodaje, mora da se pošteno bori za dobre klijente. On daje za pravo bankama da budu agresivnije u ponudi keš kredita, ali uz upozorenje da moraju biti spremne i na rizik da će građani koji sada imaju platu, zbog tranzicionih turbulencija, možda, sutra ostati bez nje.

– Građanima nudimo pre svega stambene kredite, u saradnji sa Nacionalnom korporacijom i iz sopstvenih izvora, a finansiramo i "male" investitore izgradnje od početka do kraja. Mi smo za fer utakmicu i konkurenciju što potvrđuju i naši uslovi kreditiranja koji su među najpovoljnijim, zaključuje ovaj bankar, koji se školovao u SAD i Austriji, a na čelo Erste banke u našoj zemlji je došao posle vodećih funkcija u članicama Erste Grupacije u Austriji i Hrvatskoj.

--------------------------------------------------------------------------

Rotšild u Metals banci

Metals banka je ponudila 55.000 komada običnih akcija, namenjenih poznatim investitorima, između ostalih i East Capital Asset Management AB – fondu koji je veoma prisutan na našem finansijskom tržištu, kao i JNR Limited – investicionoj kompaniji porodice Rotšild, jednoj od najbogatijih i najuglednijih u Evropi.

Prodajna cena investitorima je iznosila 14.863 dinara po akciji, tako da je ukupan kapital banke uvećan za 817.465.000 dinara, pa nakon XX emisije akcija ukupan kapital banke premašuje 51 milion evra.

Ambiciozni planovi u procesu dokapitalizacije banke se ovim ne završavaju jer će se već početkom naredne godine pred Skupštinom akcionara naći predlog o novoj emisiji akcija javnom ponudom.

Nije ni ovde kraj, jer je Metals banka AD Novi Sad, u cilju uključenja akcija na slobodno berzansko tržište, upravo podnela prospekt Beogradskoj berzi, tako da se očekuje da će prvo trgovanje akcijama te banke biti oko 20. decembra .