Doktore, da li ste oprali ruke?

Čika Avram, Dragoslav Avramović nekadašnji guverner Narodne banke Srbije i rodonačelnik „novog” dinara, bio je prva javna ličnost za koju smo saznali da je hepatitis, virusnu upalu jetre, dobio tokom postupka dijalize. Pričalo se tada da je oboleo zbog loše higijene u našim bolnicama, zbog starih, isluženih uređaja za dijalizu …I to baš on koji je mogao da bira gde će da se leči.

To je bilo davno i zaboravilo se. Od te 2001. godine, kada je u narodu vrlo voljen i poštovan guverner umro, prošlo je 10 godina, a od tog vremena u centrima širom Srbije, svi stari aparati za dijalizu, kao i aparati za pripremu vode za dijalizu su zamenjeni novim.

Međutim, nedavno je predsednik Saveza bubrežnih invalida Srbije, Nikola Gruber objavio podatak da je oko 60 odsto onih koji idu na dijalizu, a takvih je u Srbiji 4.600 – obolelo od hepatitisa Ce.

Ugledni beogradski nefrolozi, međutim, tvrde da je broj onih koji su se tokom dijalize zarazili virusom hepatitisa daleko manji i da ne prelazi 25 odsto, makar u centrima za dijalizu u Beogradu i većim gradovima. Osim toga dva najpoznatija svetska proizvođača uređaja za dijalizu i rastvora, otvorili su u Srbiji ukupno sedam centara koji su na evropskom nivou. Međutim, oni mogu da prime oko 120 pacijenata dok je velika većina ovih bolesnika na dijalizi u zgradama građenim na početku prošlog veka. U takvim ustanovama često nema mogućnosti čak ni da se razdvoje pacijenti koji su se inficirali hepatitisom od onih koji ga nemaju.

Lekari objašnjavaju da uređaj za dijalizu, ono što narod naziva „veštačkim bubregom”, nikako nije krivac za prenošenje bolesti. Između dve dijalize, uređaj se sterilizuje najboljim hemikalijama. Mašina, dakle, ne prenosi bolest, ali je prenosi čovek – i to sa čoveka na čoveka.

Tako smo se vratili na staru priču o našim navikama kada je reč o higijeni i poštovanju procedura i pravila. Pacijenti kažu da medicinska sestra stavi jedne rukavice ujutru i skine ih na kraju smene, a onda istovremeno uključuje i isključuje cevčice za dijalizu bolesnicima zaraženim hepatitisom i onima koji nemaju ovo oboljenje.

Lekari kažu da se higijena u centrima za dijalizu popravlja, ali da je još daleko od one koja omogućuje maksimalnu bezbednost pacijenata. Prljave ruke medicinskog osoblja i dalje ostaju veliki problem. Ipak, stručnjaci tvrde da je veća mogućnost prenošenja zaraze tokom prevoza pacijenata i u garderobama jer bolesnici pomažu jedni drugima prilikom nenadanog krvarenja.

„Doktore, (ili sestro) da li ste oprali ruke?” Ovo pitanje, kažu specijalisti preventivne medicine, treba bez griže savesti, snebivanja i srama da postavimo svakoj osobi u belom mantilu koja će da nas pregleda, bocka iglicama, namešta kateter… Samo to je put da se smanji mogućnost da na lečenje budemo primljeni zbog jedne bolesti, a onda u bolnici „pokupimo” bakteriju ili virus.