Ekonomijom protiv iseljavanja

Intenzivna ekonomska integracija sa privredom u ostalim delovima Srbije, kao i sa okruženjem, zatim unapređenje kvaliteta života stanovništva, odnosno smanjenje siromaštva srpskih zajednica na Kosmetu i zaustavljanje iseljavanja pripadnika srpske zajednice iz pokrajine – osnovni su ciljevi Strategije dugoročnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji koju je na jučerašnjem sastanku usvojio Ekonomski tim za KiM i jug Srbije. Strategija dugoročnog ekonomskog razvoja srpske zajednice na Kosmetu urađena je s ciljem da se, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao šef Ekonomskog tima dr Nenad Popović, privreda srpskih zajednica što brže i što efikasnije ekonomski integriše sa privredom u svim delovima Republike Srbije. Inače, ovo je prvi dokument ovakvog karaktera koji je urađen posle 1999. godine i sadrži 500 stranica. Usmeren je na ostvarenje isključivo ekonomskih ciljeva i napretka, pa je stoga višestruko značajan dokument ne samo za Srbe na Kosmetu već i za celu Srbiju, a i za stabilnost u regionu. Ključni elementi strategije, kako je rekao dr Popović, jesu unapređenje kvaliteta života stanovništva, ali i – što je možda još i važnije – zaustavljanje iseljavanja pripadnika srpske zajednice sa Kosmeta. Ova strategija je usredsređena na razvoj infrastrukture, zatim na obrazovanje, zapošljavanje, kao i na mere za podsticanje investicija. U njenoj izradi učestvovali su eminentni stručnjaci Srbije, ali su korišćene i najsavremenije svetske metodologije. Kao model korišćen je, recimo, metod Irske i Slovačke.
Za implementaciju Strategije za iduću godinu neophodno je da se obezbedi 70 miliona evra. U početku sredstva će pribaviti Vlada Srbije, a oslonac će biti i Nacionalni investicioni plan. No, glavni "finansijeri" trebalo bi da budu direktne međunarodne investicije.
Strateški ekonomski prioriteti ovog dokumenta su, između ostalog, unapređenje infrastrukture, odnosno obezbeđenje energetske stabilnosti na Kosmetu, zatim izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih puteva, priznavanje licence Telekoma i povraćaj imovine ili nadoknada za uzurpiranu imovinu javnih preduzeća. Drugi prioritet po važnosti jeste obrazovanje, odnosno reorganizacija mreže visokoškolskih ustanova na Kosmetu, reforma obrazovnih programa, afirmacija studija na daljinu, kao i odluka za započinjanje poslovanja u ovoj oblasti. Ništa manje, kako kaže dr Popović, nije važan ni ekonomski prioritet u vidu zapošljavanja i to kroz razvoj malih i srednjih preduzeća na Kosmetu. Tu je i izgradnja podsticajnog ambijenta za poslovanje na KiM, kao i investicije većih razmera, pre svega domaćih, ali i stranih kompanija.

Strategija, po dr Popoviću, predstavlja opšti okvir za usklađivanje napora Vlade Republike Srbije i svih ekonomskih institucija da se obezbedi ekonomski i društveni prosperitet svih građana koji žive na Kosmetu. Osnovno polazište Strategije bila je pak činjenica da se radi o području koje je trenutno pod patronatom međunarodne zajednice, u kome je srpskim zajednicama bezbednost najveći problem i području koje je suočeno sa brojnim ekonomskim, socijalnim, demografskim i kadrovskim problemima. Svrha izrade Strategije je aktiviranje lokalnih potencijala i programskih vizija daljeg razvoja srpskih sredina na Kosmetu.

Dokumenat je podeljen na tri najvažnije oblasti: privredu, infrastrukturu i ljudske resurse. U okviru svake od ovih navedenih oblasti akcenat će biti na potencijalima srpskih sredina na Kosmetu.

Odgovarajući na na naše pitanje – koliko je realna implementacija ove strategije ako se uzme u obzir da je pokrajina pod protektoratom međunarodne zajednice, dr Nenad Popović je rekao da je tačno da je ovaj dokument rađen u vrlo nespecifičnim uslovima. Bez obzira na trenutno stvarno stanje u pokrajini, šef Ekonomskog tima za Kosmet je ubeđen da je vrlo realna implementacija ovog dokumenta. Pogotovo, ako se ne budu u njenoj realizaciji "sudarali" sa birokratskim preprekama, recimo u oblasti energetike i poljoprivrede. "Mislim da će međunarodna zajednica, čijim predstavnicima ćemo prezentovati ovaj dokument krajem januara i početkom februara, Strategiju prihvatiti kao model privrednog razvoja na KiM. Ona je, tvrdim, na ’putu’ kojim se kreće i Svetska banka."