Kraj nevinog cvrkutanja

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

O „kolektivnoj inteligenciji” naučnici govore već decenijama, ali „mudrost gomile” na značaju dobija tek u poslednjoj deceniji, sa eksplozijom takozvanih društvenih medija (Tviter, Fejsbuk) i softverskim alatima za analiziranje beskrajne bujice podataka koje emituju.

Društveni mediji, ili društvene mreže kako se još nazivaju, planetarni su po dometima, ali istovremeno i lokalni, sa ad hok zajednicama koje stvaraju, raznim povodima, od političkih pokreta i potresa („arapsko proleće” i najnoviji fenomen,„okupacije” u Americi), preko elementarnih nepogoda (zemljotresi, poplave, uragani) do sportskih, estradnih i holivudskih fenomena.

„Nove komunikacione tehnologije – posebno internet – danas omogućavaju ogromnom broju ljudi sa cele planete da rade zajedno na nove načine”, konstatuje dokument „Centra za kolektivnu inteligenciju” koji je osnovan pri čuvenom Masačusets institutu za tehnologiju (MIT). Osnovno istraživačko pitanje na koje će ovaj centar nastojati da pruži odgovor glasi: „Kako ljudi i kompjuteri mogu da budu povezani tako da kolektivno postupaju inteligentnije nego što su pojedinci, grupe, ili samo kompjuteri mogli dosad?”

Nalazi jednog od već sprovedenih istraživanja biće objavljeni u novom broju časopisa „Sajens”, koji izlazi krajem ovog meseca, ali su njegovi glavni zaključci već pušteni u opticaj. Oni možda generalno nisu iznenađujući: osnovni je da inteligencija neke grupe ili radnog tima nije prosti zbir inteligencija njihovih pojedinačnih pripadnika, nego je veća – a glavna varijabila pri tome je učešće žena u toj grupi. Njihovo prisustvo naime uvećava kolektivni koeficijent pameti, to jest sposobnost grupe da kreativno rešava zadate probleme i snalazi se u novim situacijama.

Uteha koju ovaj nalaz pruža poslodavcima jeste da, iako ne mogu da povećaju inteligenciju svakog pojedinca koji im je na raspolaganju, mogu da tim učine pametnijim. A ostalo je, kao što se već zna, stvar organizacije, sistema odlučivanja i liderskih sposobnosti onih kojima je dato da predvode.

Za „mudrost” gomile, za „velike podatke” do kojih se može doći rudarenjem po društvenim medijima – samo korisnici Tvitera emituju oko 200 miliona poruka od po maksimalno 140 slovnih znakova, svaka 24 sata – zainteresovana je i američka država. Kako je pre neki dan izneo „Njujork tajms”, jedna malo poznata agencija iz ovdašnjeg obaveštajnog sistema kontaktirala je sa određenim brojem akademskih istraživača koji se bave ovom oblašću tražeći od njih ideje kako da se, automatskim skeniranjem internet saobraćaja u 21 zemlji Latinske Amerike, dođe do pomenutih „velikih podataka” iz kojih se mogu destilisati socijalni i politički trendovi. Ovaj eksperiment je inače počeo u aprilu i previđeno je da traje tri godine.

Kako je obrazloženo, koristiće se samo javno dostupni podaci, kao što su oni o pretragama interneta, blogovi, promene u odrednicama Vikipedije i, naravno, aktivnosti „tviteraša” kao i saobraćaj preko Fejsbuka.

Polazište je u proceni da ovaj veliki rudnik podataka, uz nove algoritme za njegovo analiziranje i nove statističke tehnike, može da ima veliki „potencijal predviđanja”. Da se, drugim rečima, na ovaj način mogu blagovremeno prognozirati društvene i ekonomske mene. Razume se, to odmah priziva pomenuto „arapsko proleće” i aktuelni ovdašnji pokret protiv ekonomskih nejednakosti, koji su podstaknuti, organizovani, koordinirani, usmeravani i održavani upravo preko društvenih internet mreža.

Pored toga što je sve ovo izvrstan materijal za društvenu i političku istoriju, veruje se da se na ovaj način može meriti i pratiti promena raspoloženja masa u pojedinim delovima planete i političko pulsiranje u određenim zemljama i regionima. Što opet – ne bez razloga – donosi nova strahovanja da bi takva vrsta „totalne informisanosti” mogla da bude podloga za nove tajne operacije i manipulacije.

Tajne operacije su zasad to što jesu – tajne – dok je ovo drugo, manipulacije, već povod za velike rasprave o ugroženoj privatnosti i narušenoj etici. Ovo je naime prizvalo u sećanje osporeni program Pentagona pokrenut posle 11. septembra 2001, pod nazivom „totalna informaciona svest” koji je predviđao da se potencijalni teroristi identifikuju analizom javnih i privatnih podataka o telefonskim razgovorim, imejl korespondencije, transakcija kreditnim karticama, evidencije o putnicima i sličnom.

To su svakako dileme druge vrste, pošto tehnologija sama po sebi omogućava i društvenu korisnu upotrebu i totalitarnu političku zloupotrebu. Primer prvoga bio je očigledan za vreme letošnjeg zemljotresa (i posle toga uragana) na Istočnoj obali Amerike, kada je Tviter bio efikasniji od instrumenata ovdašnjih seizmičkih zavoda. Tviter izveštaji o potresu na severu Virdžinije, stotinak kilometara južno od Vašingtona, počeli su da se emituju gotovo iste sekunde kada je počelo pomeranje tla – i do Njujorka, oko 600 kilometara severnije, te informacije su stigle pre nego što se i tamo zadrmalo. Neposredno posle početka zemljotresa emitovano je oko 5.500 tvitova („cvrkuta”) u sekundi.

Tviter se i ovom prilikom, kao i tokom katastrofalnog zemljotresa u Čileu prošle godine, pokazao i kao efikasan filter glasina. Istraživačka analiza tvotova emitovanih tokom ova dva događaja pokazala je da su početne dezinformacije brzo potiskivane u drugi plan iznošenjem tačnih činjenica o razmerama nepogode.

Zanimljivo je i istraživanje obavljeno u „Laboratoriji za društveno računarstvo” informatičke korporacije „Hjulit Pakard”, kada je, analizom tviter saobraćaja neposredno posle premijera 24 filma iz holivudske produkcije uspešno prognoziran njihov finansijski uspeh.

Istraživači sa Univerziteta Jugoistočne Luizijane uspeli su da pouzdano evidentiraju tok epidemije gripa analizom tviter saobraćaja sa porukama o tome. „Svaka od ovih informacija pojedinačno ne znači mnogo, ali uzete zajedno, otkrivaju toliko da to postaje pomalo zastrašujuće”, citiran je ovde Alan Mislov sa Severnoistočnog univerziteta u Bostonu.

Zasad se kao problem i ograničenje uzima demografski profil tviteraša – to je svugde mlađi svet iz urbanih sredina, iz srednjih ili gornjih slojeva i koji nije adekvatan uzorak celog društva. Skeniranjem oko 580 miliona tviter poruka tokom osam meseci, istraživači Stanford univerziteta su otkrili da se tviter teme mogu svrstati u šest jasno definisanih kategorija koje su indikator njihove popularnosti.

To takođe otvara vrata za manipulisanje – nije više tajna ni da ne baš zanemarljiv deo tviter saobraćaja emituju „botovi”, programirani kompjuterski automati. Sve više se, takođe, govori i o tviter „lažnjacima” kojima operatori u političkim kampanjama seju glasine i dezinformacije o protivnicima. 

Sudeći po svemu, doba „tviter nevinosti” je već prošlo – ako je ikad i postojalo.