Zagubljeni između Drine i Tare

Bajina Bašta – Život uz Drinu i granicu, između nevolja potonule privrede i nada u nove šanse. Pri tome, položaj pograničnog kraja nedovoljno iskorišćen, od investitora i dobrih puteva daleko, lišen naročite pažnje države i njenih davanja, ali sa moćnim darovima prirode od koje se razvoju nadaju. To je aktuelna svakodnevica Bajine Bašte, mirne varoši koju lepota okružuje, a katkad umorne od smena u lokalnoj vlasti izazvanih izjednačenim odnosom snaga dve koalicije(23:22 odbornika, čas za proevropsku, čas za nacionalnu opciju koja upravo vlada).

I ovde je, kao i drugde po unutrašnjosti Srbije, nekad jaka privreda postala skup oronulih, stečajevima pogođenih firmi. Hiljade radnih mesta je nestalo, avet nezaposlenosti nadvila se nad mnogim porodicama. Ostalo je da radi tek pokoje preduzeće („Zelena Drina“ i „Elektroizgradnja“), da izuzetkom potvrdi pravilo o neuspešnoj privatizaciji u Bajinoj Bašti. Ima li šansi za bilo kakve pomake, pitamo predsednika opštine Zlatana Jovanovića (SRS):

– U toj tužnoj slici Bajine Bašte, sa propalom privredom uz veliku nezaposlenost i nedostatak investicija, s malo efekata za nas iz prekograničnih fondova, sa odnosom države koja takoreći ništa ne ulaže u ovaj kraj (u ovoj godini samo 3,5 miliona dinara, i to za čišćenje jezera Perućac i kontejnere), pokušavamo štošta da pomerimo napred. Razgovarali smo sa stranim investitorima o tome da prazne hale propalih preduzeća budu iskorišćene za nove poslove. Pričali s ljudima iz „Karere“ u Veroni, imali dosta kontakata i u Sloveniji, nudimo potencijale i kvalifikovanu radnu snagu, ali investitori, koji pokazuju zainteresovanost, uvek prvo pitaju kakve su nam putne veze. A one su loše: nedostaje autoput, glavni putni pravac za Beograd preko Debelog brda težak je za šlepere, put niz Drinu ka Šapcu valja rekonstruisati, aviosaobraćaj sa Ponikava još nije izvestan – objašnjava Jovanović.

Zato se ovde ljudi sve više okreću prirodnim pogodnostima. Voće u ovom kraju bogato rađa, malina je nova bajinobaštanska šansa, pa su se mnoga domaćinstva čiji su članovi ostali bez radnih mesta u konfekcijama i drugim preduzećima okrenula malinarstvu. Nade Bajinobaštani polažu i u hidropotencijale, ne samo Drine nego i njenih ovdašnjih pritoka.

– Važna je gradnja tri hidroelektrane na Drini od Rogačice ka Ljuboviji, koje država priprema, ali je za nas još važnija gradnja malih elektrana na rečicama u ovom kraju. Studijama se pokazalo da na manjim vodotokovima, ne računajući Drinu, imamo potencijal od 70 miliona kilovat-sati struje godišnje, koliko tokom godine potroše domaćinstva u Bajinoj Bašti. Tu bi mnogi investitori, već nam se javljaju domaći i strani, pravili male elektrane i to bi moglo da pokrene ceo kraj – napominje predsednik opštine.

Šanse su, naravno, i u turizmu koji je decenijama razvijen u bajinobaštanskom kraju, godišnje se u ovoj opštini beleži bezmalo 500.000 noćenja, što je posle Zlatibora najviše u zapadnoj Srbiji. Ali tu nedostaju nove investicije. Postoji projekat da se kod sportskog centra na izlasku iz varoši ka Tari pravi moderan kompleks sa dva hotela, bazenima, teniskim i drugim terenima, uz ostalo i za pripreme olimpijskih nada Srbije. Ima zainteresovanih investitora iz inostranstva, ulaganje je od oko 10 miliona evra, a u toku su razgovori. No, veći problem muči Bajinobaštane.

– Tiče se razvoja Tare i turističkih investicija na njoj. Tu se s razvojem zastalo. Naime, u vlasništvu Vojne ustanove je 99 hektara kod hotela „Beli bor“ i još oko hektar kod „Jeremička“, atraktivnog prostora koji godinama stoji neiskorišćen, ničemu ne služi. A mi imamo dobar projekat planinskog sela Kaluđerske Bare kao centra Tare i niz drugih ideja za koje se investitori iz Slovenije i drugih država interesuju. Ali još nismo uspeli da ovaj problem predstavimo Ministarstvu odbrane, da se pitanje vojne imovine reši u korist lokalne samouprave i razvoja kao što je to u drugim gradovima učinjeno s kasarnama i domovima vojske – kaže Jovanović.