Muka sa kamatama

Gospodin Dejan Šoškić, guverner Narodne banke , kaže da su kamate na štednju visoke, te zbog toga traži od banaka da ove godine u mesecuštednje ne uvećavaju kamatne stope na štednju građana, kako su to dosad činile. Za razliku od njega, prethodni guverner je izmenama propisa o obaveznoj rezervi podsticao banke da tim povodom uvećavaju kamate, kako bi se bar tada podsticala štednja.Ne verujem u efektemesečnih kampanja, ali verovatno ni guverner nijezadovoljan štednjom stanovništva koja je tokom ove godine, u uslovima dvocifrene inflacije, izražena u dinarima, porasla za manje od dva odsto – ilina ukupno 760 milijardi dinara.Nema dovoljno domaće novčane štednje, nadasve nema poverenja u dinar, što zahteva sistemske reforme.

Neobična je ta promena stanovišta Narodne banke, jer sad još u većoj meri nego u prošlosti postoji potrebaza većom i stabilnijom domaćom novčanom štednjom. Bez nje,jačaće i dalje pritisak na rizičnije zaduživanje u inostranstvu, a u tom pogledu već smo blizu crvene linije. I svet će, zamoren krizom, sve manje biti spreman na eksport kapitala, ako i popravimo naš kapacitet zaduživanja. Novčana štednja podstiče i svaku drugu štednju. Boljka da trošimo ukupno više nego što stvaramo i nedovoljno investiramo, a uvećavamo deficit u trgovini sa svetom, upravo traži racionalnost i štednju svake vrste i na svim nivoima.

Prema podacima NBS,prosečne ponderisane kamate na depozite građana na rok od jedne do dve godine opale su u 2011, do avgusta,sa 5,74 na 4,07 odsto. Na štednju građana do godinu dana banke sad nude kamate počev od 3,15,u devizama i šest odstou dinarima godišnje.To ne samo da nisu visoke kamatenego su i nedovoljne da podstičuštednju dok ne uplovimo u stabilnije vode.

NBSne sme, pri tom,žmuriti pred činjenicom da suprevisokekamatepo kojima banke pozajmljuju novac, pošto su po tekućim kreditima u avgustu u proseku one bile za građane čak 24,84, aza privredu i neprivredu 11,4 odsto.Banke su u proseku tada plaćale na sva pribavljena sredstva samo 3,08 odsto, pa su sa preskupim kreditima ostvarile prosečnu maržu kamata od nepristojnih 12,48 odsto. Pošto tolike marže nisu normalne u svetu, opravdanije je valjda tragati za njihovim smanjenjem.

Narodna banka,doduše,po našem zakonu,brine samo o stabilnosti cena i sigurnosti banaka, a ne i o položaju ostalih subjekata. Ali je ovakvim dogovaranjem, ako ga je i bilo, pređena jasna granica zakonom dozvoljenog. I onako ima ubedljivih znakova da kartel banaka ne haje za konkurenciju na međubankarskom deviznom tržištu, što zakonom nažalost još nije zabranjeno. Ali bilo kakav dogovor banaka o nivou kamata kojim se usaglašava njihova buduća praksa prema štedišama, suprotan je odredbama Zakona o zaštiti konkurencije. Štediše bi od takvog restriktivnog dogovoramorala dabrani Komisija za zaštitu konkurencije, pa se očekuje da se ona oglasi. Posebno je to važnou našem bankokratičnom sistemu, u komeje pored štednje i zaduživanja kod banaka, nerazvijeno tržište hartija od vrednosti.

Kod nas nije zapaženo da je časopis „Forbs” među 139 zemaljaSrbiju po ,,monetarnim slobodama” svrstao na 114. mesto.Novčano tržište je ogledalo stanja i ostalih tržišta, a bez tržišta u današnjem svetu nema uspešne ekonomije.

*Konsultant za strana ulaganja