Za lakšu kontrolu granice

SUBOTICA –Dosadašnji lokalni drumski, rečni i železnički granični prelazi između Srbije i Mađarske, kod Bajmoka na reci Tisi u Kanjiži, nedaleko od Subotice, i kod mesta Đala u Novom Knjaževcu, uskoro postaju međunarodni granični prelazi. Stoga, mađarski pogranični organi su nagovestili da moramo da obezbedimo uslove da naša državna granica bude zaista državna, s obzirom na to da od 1. januara Mađarska ulazi u šengensku zonu. Stav Evrope je da država o granici razgovara sa državom, a ne sa lokalnom samoupravom. Kada se to ostvari i nama će biti olakšana kontrola državne granice, jer će se sve odvijati u znaku šengenskog sporazuma – izjavio je za "Politiku" glavni policijski savetnik i načelnik Regionalnog centra granične policije MUP-a Srbije Ivan Đurđević.

Novost je u tome što sada, ulaskom Mađarske u šengensku zonu svi granični prelazi dobijaju na važnosti. Neće više biti važni samo Kelebija ili Horgoš, već i granični prelazi Bački Breg, Bajmok i Đala. Na ova dva poslednja granična prelaza, odvijao se povremeno i u određeno doba dana samo putnički saobraćaj, a to je važilo samo sa Srbiju i Mađarsku. Od 1. januara oni postaju državni prelazi i radiće non stop, što će biti od velike koristi za državu, rekao je Đurđević i dodao da mora da se vodi računa o tome kakvi će se putevi graditi.

Dakle, Srbija će morati da obezbedi neprekidan rad pomenutih graničnih prelaza i prihvati izmene u režimu saobraćaja. Ukoliko se to obezbedi granični prelazi Bajmok, Đala i Kanjiža, koji su do sada koristili samo za državljani ove dve zemlje, postaće međudržavni, a ako se to ne ostvari na vreme, kako saznajemo, sa mađarske strane će biti zatvoreni.

Inače, između Srbije i Mađarske postoje i dva rečna granična prelaza i to preko Dunava kod Bezdana i preko Tise u Kanjiži. Kelebija i Horgoš, kao drumski granični prelazi u potpunom su skladu sa evropskim standardima, a to se može reći i za železnički u Subotici. Za ostale, nekadašnje lokalne granične prelaze, država će morati da obezbedi potrebnu infrastrukturu, ali i ljude.

Granica između Srbije i Mađarske duga je nešto više od 174 kilometra, a u jednom svom delu, četiri kilometara, ide sredinom Tise, što je jedinstveno u Evropi. Za kontrolu ove granice, potrebna su pored materijalnih sredstava, oprema, brodovi i čamci da bi se ona zaštitila i sprečio šverc bilo ljudima i narkoticima, bilo od eventualnog pokušaja terorista da iskoriste ovaj deo granice za svoje aktivnosti i ulazak u države Evrope.

– Cilj savremenog graničnog prelaza jeste da manje vremena provedemo na kontroli putnika. Ako ih mi kontrolišemo, ne moraju i granični organi u Mađarskoj, ali i obrnuto, kada naš sused izvrši kontrolu, ne moramo i mi to isto da radimo. To, je integrisani sistem rada, evropski način, kojem težimo kao država kojoj je cilj ulazak u Evropsku uniju – naglašava Ivan Đurđević.