Kažeš im da uče, a oni vide kako živiš…

Rezultati istraživanja ukazuju na povezanost između nivoa obrazovanja i društvenog statusa roditelja, s jedne strane, i obrazovnih postignuća njihove dece, s druge. Ako su roditelji obrazovaniji oni su najčešće boljeg društvenog statusa, a obrazovne aspiracije njihove dece su naglašenije. Ovo pravilo važi decenijama, važi i danas, mada u vreme tranzicije viši nivo obrazovanja roditelja nije uvek garancija boljeg statusa porodice, niti iz toga obavezno proizilaze veće obrazovne ambicije dece. Sve je to od značaja i za proces stvaranja društvene elite. Jer i u današnjem vremenu obrazovani roditelji podstiču svoju decu da se obrazuju, ali obrazovanje može, ali i ne mora da bude važna mera društvenih pozicija i moći pojedinaca.

Bitna karika promena u vezi s tim dogodila se, naročito tokom devedesetih godina, na tržištu rada. Jer, šta je moglo u Srbiji da se radi pre 15-20 godina? Unosna su bila zanimanja i ,,zanimanja” koja često nisu imala mnogo veze sa obrazovanjem: trgovci, šverceri, preduzimači raznih vrsta gradili su svoje ekonomske pozicije, njihovi poslovi su bili unosni, a preko ekonomskih pozicija oni su počeli da osvajaju i društvenu moć. Nasuprot njima, socijalni status mnogih sa fakultetskom diplomom u ovom vremenu se pogoršava jer ostaju bez posla ili rade za bedne plate.

Tako je došlo do promena koje su otežale proces vaspitavanja dece, a roditelji su bili u nedoumici: kako da na njih utiču kada je model ponašanja koji se svodi na ,,uči, budi dobar đak, radi, budi pošten” postao neproduktivan u društvu u kojem su uspostavljena druga pravila uspešnosti.

Ova druga pravila su uticala i na promene u sistemu vrednosti koje su zahvatile i škole.

Prema istraživanju koje sam radila 2007. (uzorak: deca, njihovi roditelji i nastavnici), ustanovila sam, između ostalog, da roditelji i nastavnici gube autoritet pred decom zbog izmenjenog sistema vrednosti u kome znanje i obrazovanje nisu više toliko važni. Jer u školama su bila dominantna deca koja su mnogo bolje materijalno situirana od drugih. To su deca roditelja koji imaju mnogo novca, a koji nemaju izgrađen odnos prema znanju i obrazovanju, pa ni prema autoritetu škole i nastavnika.

Komentar nekih nastavnika je bio da ne mogu da izgrade autoritet u odnosu na tu decu i njihove roditelje koji svojim ponašanjem pokazuju svima da imaju više moći nego što je to uobičajeno za jednu školsku sredinu.

S druge strane, i obrazovani roditelji ne cene današnju školu ali iz drugih razloga: oni procenjuju da je kvalitet nastave slabiji nego u ranijim vremenima. Istraživanje je čak pokazalo da što su roditelji obrazovaniji, njihova deca imaju negativniji odnos prema školskoj realnosti. Oni su dobri đaci, visoko vrednuju znanje, ali ni oni ni njihovi roditelji nemaju pozitivan stav prema sadašnjem obrazovnom sistemu. Ispostavlja se tako da i oni, samo sa drugih pozicija u odnosu na porodice ,,novokomponovanih bogataša”, umanjuju značaj i autoritet škole.

I siromašni i manje obrazovani roditelji takođe imaju ambivalentan stav prema školi. Dok deo njih smatra da je škola važna za bolju životnu perspektivu njihove dece, jer i oni žive malo bolje od svojih roditelja koji su recimo bili bez škole, drugi deo smatra da im škola nije donela ništa dobro. U ovu drugu grupaciju spadaju oni koji nisu uspeli da nađu posao u struci ili nisu uopšte našli posao. Oni ne znaju šta da kažu svojoj deci (,,ti im kažeš da uče, a oni vide kako živiš, iako si učio, nemaš posao, nemaš ni za hleb”).

Obrazovani roditelji, dakle, smatraju da je kvalitet nastave u današnjim školama vrlo nizak i veliki broj njih je prinuđen da angažuje privatne profesore da kompenzuju taj nedostatak. Siromašni, manje obrazovani roditelji takođe smatraju da današnja škola nije kvalitetna, ali oni često nemaju ni znanja da pomognu ni novca da, poput imućnijih, plate dodatne časove, i tako među decom dolazi do raslojavanja. Pošto škola ne može sasvim da odradi tu funkciju koja joj je namenjena i time potpomogne stvaranje društvene elite na osnovu znanja, ona prebacuje deo obrazovnog procesa u dvorište roditelja, pa su deca koja mogu da koriste tu pomoć u prednosti. Tako škola danas reprodukuje obrazac stvaranja elite koji ne daje svima jednake šanse.

*Viši naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja

Sutra: Gde ljudi koji znaju (manje) vrede