Dan kada je na Terazijama pobodena zastava slobode
Карикатура Пјера Крижанића објављена 20. октобра 1945.
„Dan pobede, dan slobode, dan slave...”, zapisao je dr Aleksandar Belić, tadašnji predsednik Srpske kraljevske akademije nauka, u tekstu objavljenom u „Politici” u čast 20. oktobra 1944, dana kada su nacističke trupe izgubile bitku za Beograd. Prestonica će danas 67. put obeležiti ovaj datum koji je u nekadašnjoj Jugoslaviji bio jedan od najvećih praznika.
Borbe za glavni grad počele suu zoru 14. oktobra 1944. kada su pripadnici Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije stigle na južne obode prestonice i počele napad. Učestvovalo je oko 40.000 sovjetskih boraca pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova, dok su partizanske jedinice pod vođstvom Peka Dapčevića, Mijalka Todorovića Plavog i Save Drljevića brojale oko 60.000 ljudi. Čekalo ih je 30.000 dobro utvrđenih Nemaca.
– Probijali smo se od Banjice prema Dedinju, pa potom do Autokomande i Slavije. S obzirom na to da je nemačka odbrana bila prejaka u današnjoj Ulici kralja Milana, bili smo prinuđeni da se okrenemo prema Glavnoj pošti. Potom smo produžili preko Kosovske ulice, a žestok otpor sačekao nas je kod Palate „Albanija”. Tu i kod Narodnog pozorišta bila su najveća žarišta – svedoči Zdenko Duplančić koji je kao petnaestogodišnji borac za teškim mitraljezom učestvovao u okršajima, u sastavu Prve proleterske divizije, u sklopu Prve proleterske brigade.
Sovjetski tenkovi koji su prvi ušli u oslobođeni Beograd (Arhiva Politike)
Ulični rat na potezu od Terazija do Kalemegdana bio je toliko težak da je vođen cela tri dana. Vatrenijih okršaja bilo je i oko tadašnje Glavnjače, prostora na kojem se danas nalazi Studentski trg.
– Tamo gde nismo tehnički mogli da se suprotstavimo Nemcima, gde su nas gađali teškom artiljerijom, pomagali su nam crvenoarmejci sa oklopnim transporterima i „kaćušama”. Borbe su se odužile i zbog toga što smo Rusima još u Jajincima, pre početka ofanzive, skrenuli pažnju da ne razaraju grad i da se izbegnu civilne žrtve. Na prostoru ispred Narodnog pozorišta poginula su 24 njihova vojnika, pa smo ih tu sahranili i podigli im spomenik pored spomen-obeležja knezu Mihailu. Ovo znamenje je kasnije porušeno, a njihovi posmrtni ostaci preneseni su na Groblje oslobodilaca Beograda – kaže Duplančić, član SUBNOR-a i predsednik Sekcije boraca Prve proleterske brigade.
Najduži otpor Hitlerove jedinice pružale su na Čukarici i u okolini Šećerane, pre nego što su se povukle preko Savskog mosta. „Narodna zastava slobode i demokratije”, kako je naziva Aleksandar Belić, nasred Terazija svečano je pobodena 20. oktobra 1944.
– Bitka za svet kojoj je podjarmljivanje Slovena imalo da posluži kao hučna uvertira završila se strašnim porazom fašizma – zaključuje ovaj filolog u tekstu u „Politici” povodom prve godišnjice oslobođenja prestonice.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
Opasnost iz šahtova
Poseban problem predstavljala je činjenica da su nacisti po ulicama postavljali rovove, bunkere, nasipe i druga utvrđenja. Često se dešavalo da se sakriju u podzemnim prolazima i kanalizaciji, pa bi oslobodioce napadali s leđa iz šahtova i skrovišta. Pomagalo je civilno stanovništvo koje je otkrivalo tajne lokacije na kojima bi mogli da se kriju okupatori.
----------------------------------------------------
Predsednik Srbije Boris Tadić položio je venac na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu
------------------------------------------------
Antić: Beograd je ponosan na antifašističku prošlost
BEOGRAD'– Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić poručio je danas da Srbija i Beograd moraju biti ponosni na antifašističku prošlost, navodeći da će te vrednosti uvek biti kičma srpskog društva.
Antić je, na svečanoj sednici beogradskog odbora SUBNOR-a, kojom je obeležno 70 godina ustanka naroda Srbije i 60. godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, rekao da su snaga otpora i veličina žrtve Srbiju stavile među najveće heroje, a njenu antifašističku borbu među najsvetlije tačke u njenoj istoriji.
On je kazao da „tu ulogu Srbiji niko nikada neće moći da spočita”, navodeći da se Srbija oduvek borila za slobodu, a njen narod bio spreman da podnese najteže žrtve za to.
„Važno je da čuvamo sećanje na prave istorijske vrednosti našeg naroda”, naglasio je Antić i dodao da se lično zalaže da Peko Dapčević dobije svoju ulicu, čime bi bila ispravljena nepravda prema njemu. On je kazao da veruje da je to zalaganje celog tima koji vodi Beograd.
Antić je primio Veliku povelju SUBNOR-a povodom 70 godina od ustanka naroda Srbije i 60. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.
Pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, pomognuti sovjetskim saveznicima, oslobodili su glavni grad Srbije i Jugoslavije 20. oktobra 1944. godine, čime je okončan četvorogodišnji period fašističke okupacije. Tanjug
----------------------------------------
Na današnji dan
- 1740. Umro rimsko-nemački car Karlo Šesti
- 1827. U pomorskoj bici za Grčku, kod Navarina ruski, francuski i britanski brodovi uništili tursku i egipatsku flotu
- 1854. Rođen francuski pesnik, simbolista Artur Rembo
- 1935. Kineski revolucionari Maoa Cedunga stigli u provinciju Šense i okončali „Dugi marš”
- 1936. U zdanje Skupštine Jugoslavije u Beogradu stigli prvi poslanici
- 1949. Jugoslavija izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN
- 1971. Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir
- 1992. Umro srpski političar i publicista Koča Popović
- 1998. Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju
- 2003. Haški tribunal objavio optužnicu protiv generala bivše Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića