Štimac nada Žalgirisa

U prošlom kolu košarkaške Evrolige za litvanski Žalgiris je 30 minuta odigrao Vladimir Štimac, 208 santimetara visoki 19-godišnji srpski centar kojem je to praktično bio prvi izlazak pred širi auditorijum od Evropskog juniorskog šampionata u Beogradu prošle godine, kada je sa "plavima" učestvovao u osvajanju zlatne medalje dajući doprinos od po četiri poena i skoka za prosečnih desetak minuta igre. Počinjući u petorci okršaj sa italijanskim Benetonom, imao je treći učinak u svojoj ekipi: osam koševa uz šut za dva poena 3-3 i sedam skokova, od toga tri u napadu.

Mladog Beograđanina, koji je pre dve ipo godine u dresu Beovuka bio najbolji igrač, prvi strelac i skakač finalnog turnira kadetskog prvenstva Srbije, u Kaunasu gledaju kao veliku perspektivu. Šansa u timu nekadašnjeg šampiona Evrope, na najvećoj sceni evropske klupske igre pod obručima, ukazana mu je već u prvoj utakmici po odlasku letonskog trenera Bagackisa, protiv francuskog Orteza pre dve nedelje.

– Kažu da sam iskoristio šansu. Igrao sam na mojoj poziciji klasičnog centra, ali u nekim situacijama sam kao krilni centar vodio duele sa najboljim igračem Benetona Markusom Gorijem. Od početka sezone sam u prvom timu, a Bagackis me nije uvodio u igru. Dobar je stručnjak, ali je zbog rezultata bio u vodi do guše. Do dolaska novog trenera vodi nas raniji pomoćnik Grigas, rekao je u telefonskom razgovoru Vladimir Štimac, koji nosi dres sa brojem 31.

– U osam kola imate samo jednu pobedu. Da li se u klubu još nadaju plasmanu u drugi krug Evrolige?

– Niko ne govori da nemamo šanse, optimizam i dalje postoji. Imali smo velikih problema sa povredama finskog centra Motole, krila Jankunasa i Penija, kao i "plejmejkera" Popovića. Trebalo bi da situacija bude bolja za sutrašnju utakmicu protiv Napolija u Italiji.  

– Predsednik Žalgirisa je legendarni centar kluba, litvanske i svetske košarke Arvidas Sabonis. Da li ste imali priliku da dobijete neki savet od njega?

– Sabonis je toliko zauzet da sam samo jednom pričao sa njim za godinu ipo u Žalgirisu. On je izuzetno zanimljiv čovek. Imamo ovde dosta trenera koji o svemu vode računa.

– Kako je došlo do toga da odete u Žalgiris?

– Uoči finalne utakmice na juniorskom Prvenstvu Evrope dobio sam ponudu od ovog kluba. Bilo je i drugih, ali sam odlučio da dođem u Žalgiris i godinu dana sam igrao za njegov "B" tim u Drugoj litvanskoj ligi, koja služi za razvoj mladih igrača. Taj tim se zove Žalgiris 2 Sabonisova škola, i imao sam 25 poena i desetak skokova po utakmici. Ugovor sam potpisao do kraja ove sezone, a dogovor je bio da saradnja zavisi od mog napretka. Zainteresovani su da produžimo ugovor i moj menadžer Kapikjoni dolazi za Novu godinu, iako ima ponuda i drugih klubova.

– Niste bili pozvani za Evropsko prvenstvo košarkaša do 20 godina u Turskoj ove godine, a sledeće na kome ima pravo da igra Vaša generacija 1987. godišta, idućeg je leta?

– Od prošle godine me niko nije kontaktirao, ali ne zameram.  I ovde u Žalgirisu znaju koliko je moje poštovanje prema grbu i reprezentaciji. Sigurno je, ako me pozovu, dolazim i ginem...

– Kako Vam je u Kaunasu?

– Porodica mi je bila, inače živim sam u starom delu grada, blizu glavne ulice koja je nalik beogradskoj Knez Mihailovoj. Od uličnih svirača jedva spavam... Stalno sam u društvu sa saigračima koji mi mnogo pomažu, Amerikancem Tanokom Berdom i Markom Popovićem iz Hrvatske. Idemo na kuglanje, u bioskop... Zadovoljan sam kako mi je, ljudi vole što sam iz Srbije. Iako je naša reprezentacija dugo pobeđivala njihovu... Imam podršku navijača koji skandiraju moje ime i kada ulazim u igru i kada izlazim sa terena, kao i medija koji traže da igram... Ide mi na ruku što pored engleskog govorim i litvanski jezik. Težak je, ali sam ga naučio zbog nekih saigrača koji nisu znali engleski. Berd kaže da ne može da zapamti ni reč.

– Šta znači Žalgiris?

– Zelena bitka. Klub je ime dobio po jednom drevnom događaju. Navijačka grupa se zove Zelena smrt...