Kako tražiti (i naći) stan

Za traženje stana nekako kao da nikada nije pravo vreme. Ako je zima, vetar nosi šiške, ako je leto, mnogo je vruće, ako je jutro, javni prevoz je pun penzionera, a svi bi da sede i svađaju se (istovremeno!), ako je popodne onda je špic... noću, pak, ništa se dobro ne vidi, a usred radnog dana, prirodno, niko nije kod kuće... Koje je najpametnije vreme za telefonske pozive, gotovo da spada u red trikova.

Pre svega, potrebno je da se nonšalantno prošetate centrom grada nedeljom uveče. Ko bude dovoljno radoznao, može da sazna da je kolporter na Terazijama u stvari inženjer, da istovremeno trenira četiri sporta, i ima svoju teoriju ishrane. Lako ga je prepoznati po glasu: razleže se kroz smog i nedeljnu, nešto proređenu, automobilsku vrevu polifono kao u grčkoj crkvi – bariton koji se odbija o uglove palate "Abanija", spušta niz pasaže i nestaje u visinama do kojih ne dopire miris pečenog kestenja, prodaje taze ispod prese izašle "Oglase".

A u oglasima, u malom, opet ta čudna zemlja Srbija! Kada otvori štampane oglasnike, neko neupućen mogao bi da pomisli da je u Srbiji najbolji biznis upravo rentiranje stanova za izdavanje: za svaki tip stana (garsonjere, jednosobni, dvosobni...) predviđeno je nekoliko strana gusto popunjenih sitnim slogom. Prvo za oko zapadnu oni na žutoj podlozi, oprez! Možda nije učtivo, ali treba reći: to su mahom oglasi koje daju agencije za rentiranje stanova. Uvežbano oko neće gledati šta se nudi i po kojoj ceni – ono što je najvažnije u malom oglasu je, u stvari, broj telefona. U 90 odsto slučajeva, tamo gde je ostavljen broj fiksnog telefona reč je o agenciji. Najčešće, u stvari, o "agenciji".

Budući da nijednim zakonom ova vrsta obmane nije kategorisana kao kažnjiva, mnogo ljudi se bavi unosnim "biznisom" varanja naivnih: za nekoliko hiljada dinara koje treba platiti odmah i u kešu (a zašto ne preko računa), danima će vas "vozati" u "agenciji". Od toga da gazda nije trenutno u Beogradu ili da ne može da stigne; idu i dotle da opisuju mučne (srećom, vajne) operacije, prelome, smrtne slučajeve gazdine porodice i ostalo zbog čega treba da "pozovete sutra pa da se dogovorimo". Ako je neko izuzetno uporan, uobičajena praksa je da ga pošalju na nepostojeću adresu uz uveravanja da "osoba iz agencije čeka ispred zgrade".

Prolaze dani, stan tako blizu, a gazda tako nekako daleko... i kad poželite da ih nekako i nekome prijavite, shvatite da na potvrdi koju su vam izdali umesto potpisa nacifrane tetke, "direktorke agencije", stoji nešto nalik na svračju nogu, a umesto pečata neki daleki trag sećanja na mastilo u vidu ovalne mrlje... Zato, oprez, nije baš preporučljivo gubiti vreme na prevarante!

Brojevi mobilnog telefona su kudikamo sigurnija opcija; osim ukoliko ne "provalite" da je na nekolicini aparata ostavljeno preusmerenje – ako se začuje neki izmučeni glasić koji moli da pozovete određeni broj (fiksni), budite sigurni da je opet reč o agenciji.

Kako znati da je s druge strane zaista neko ko ima stan za izdavanje? Oslušnite glas s druge strane žice jer nije isto privatno i poslovno "halo", kao ni redosled i način izlaganja informacija: oni kojima je priča o performansama rutina, iz prve sve lepo izdeklamuju da bi na kraju saopštili da je reč o agenciji.

Godinama unazad studentske klubove, internet kuloare i hodnike po fakultetima nastanjuju tužne priče obmanutih i oštećenih tragalaca za pristojnim stanom u kome bi živeli.

Nema ni jednog valjanog razloga da ova česta i masovna pojava varanja građana nastavi da opstaje i u novoj godini: kada su vidovnjaci i vračare što gledaju u pasulj i karte mogli da se registruju i svoje usluge naplaćuju fiskalno, zašto ne bismo razgraničili fantomske od čestitih posrednika pri izdavanju stana? Oduzeti telefonski broj, zabraniti pristup mreži i računu, uz krivično gonjenje za obmanu...

Dok se to ne reši, budite mudri i angažujte prijatelje, poznanike i kolege, obavestite ih da vam treba stan: preporuka uvek nosi bolje uslove, nižu cenu, fleksibilnije rokove i mirniji san!

--------------------------------------------------------------------------

Naš predlog: licenca za rentijere

Licenca za agencije za izdavanje stanova (koja bi mogla da se izgubi!), esnafski sud časti i drakonske kazne za privatna lica koja se lažno predstavljaju kao agenti, bili bi od pomoći!

I onima koji traže stan odgovaralo bi da sva izvršna moć (novac, ključevi, pregovaranje) bude na nekome iz agencije za posredovanje: ko nije doživeo, čuo je barem da naš temperament po pravilu zazire od svakog ugovora a sklon je i da, usled koje čaše više, pregazi sve društvene norme i obzire, pa i da maltretira stanara (obično stanarke) i preti izbacivanjem iz stana usred zime i "od sutra"... Pravo, legalno i sertifikovano posredovanje ograničilo bi (ili sasvim izuzelo) kontakte gazda i podstanara.