Džezer zahvaljujući Četu Bejkeru

Jedan od vodećih evropskih džezera, nemački pijanista i kompozitor Joakim Kun biće gost Beogradskog džez festivala, koji počinje sutra, i sa svojim triom „Čalaba” nastupiće prve večeri festivala, u Domu omladine. U karijeri dugoj pet decenijanastupao je solo, u malim sastavima, sa velikim orkestrima,svirao je fri-džez, fjužn, klasiku, world music, primenjenu muziku. Iza njega je i četrdesetak muzičkih izdanja, a za prestonički džez festival ističe da se raduje povratku u Beograd posle 32 godine.

– Beograd vrlo dobro poznajem, jer sam svirao četiri puta u Gete institutu između 1971. i 1979. godine. Sećam se da je na poslednjem koncertu ’79. bilo čak 2.000 ljudi, imali smo i veliku medijsku pažnju i doživeli veliki uspeh. Ovoga puta dolazim sa triom sa kojim radim već šest godina, a sviramo miks afričkih, arapskih i evropskih ritmova, uz dosta improvizacija.

Nemački muzičar je studirao klavir i kompoziciju, a džezom ga je zarazio njegov 15 godina stariji brat Rolf Kun, klarinetista:

– Dok sam bio beba moj brat je vežbao klarinet i puštao džez ploče u našoj sobi i reagovao sam na džez i pre nego što sam znao da mislim. Kada sam počeo da učim klasičnu muziku sa pet godina, ja sam improvizovao. Kada sam imao osam godina, brat me je odveo na koncert Četa Bejkera i tada sam poželeo da budem džez muzičar i ništa više u životu. Tako je i danas.

Davnih šezdesetih bio je prvi muzičar koji je Istočnoj Nemačkoj predstavio fri-džez. Seća se da je te 1964. godine tamošnja publika mislila da je „lud”…

– Dve godine kasnije, prebegao sam u Zapadnu Nemačku i naša muzika je doživela uspeh u celoj Evropi, čak i u Americi– ističe sa ponosom. Međutim, nije dugo vreme prošlo, a Kun, čovek koga nikako ne drži mesto, preselio se u Pariz:

– Pariz je moj omiljeni grad, u koji sam došao 1968. Tada je to bilo idealno mesto za fri-džez, a tamo sam dobio i diskografski ugovor. Onda sam se 1975. preselio u Holivud, ali posle pet godina provedenih u Kaliforniji bilo mi je dosta američkog načina života, iako mi je tamo „Atlantik rekords” objavio dve pločekoje su se čak našle na Bilbordovoj džez listi, i vratio sam se u Pariz. Međutim, na kraju sam se skrasio na Ibici, koja mi je dom već 12 godina.

Bez obzira na to što je već pet decenija u muzičkim vodama, priznaje da je uzbuđenje danas isto kao i kada je počeo da se bavi muzikom:

– Shvatio sam da muzika iznova biva bolja. Slobodno vreme provodim u svojoj „muzičkoj sobi” izučavajući muziku i druge kulture, poput afričke ili arapske. To nameravam da radim do sudnjeg dana.

-------------------------------------------------------

Muzički univerzitet

Tokom bogate karijere sarađivao je sa brojnim džez velikanima, od OrnetaKolmana, DonaČerija i Žan-Lika Pontija do Rendija Brekera, BilijaKobama i Džoa Lovana. Rad sa svim tim muzičarima darovao mu je mnogo uzbudljivih trenutaka:

– To bih nazvao pravim muzičkim univerzitetom. Sada radim sa još jednim od svojih muzičkih heroja, Arčijem Šepom. Dakle, „radovi su stalno u toku” – kaže gost Beogradskog džez festivala.