O vampirima s empatijom

„Službeni glasnik”, jedan od naših najvećih izdavača, čitaocima predstavlja više od 1.250 aktuelnih izdanja, među kojima pleni kapitalno delo. Prvi put na Balkanu objavljene su „Sveske“ Leonarda da Vinčija, u dva toma. „Te dve ogromne knjige morate imati u biblioteci za potomstvo, da biste uvek mogli da kažete sebi i drugima da je čovekov univerzalni duh bez granica“, kaže Jovica Aćin, koji zajedno sa Brankom Kukićem uređuje biblioteku „Glasovi sveta“. Aćin u novoj kolekciji „Književni glasnik“ izdvaja tri dela: Kafkin „Proces“ prema faksimilu rukopisa autora, zatim neodoljive „Pustolovine Haklberija Fina“, prvi put u celini na srpskom jeziku, kao i najbolji naš prevod „Don Kihota“.

U sajamskoj gužvi, na štandu „Službenog glasnika“, pažnju će privući i naslovi „Poljska književna avangarda 1917–1939, Programi i manifesti”, „umetnički događaj ovogodišnjeg sajma, kakvog nema ni u Poljskoj”, kako je naglasio urednik Gojko Tešić, kao i knjiga Filozofsko-teološke biblioteke „Ekumenski odnosi Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve 1962–2000“ dr Marka Nikolića. Uočljiv je „Bosanski rat i teror“ Džona Šindlera, i knjige o muzici „Sedma republika“ Ante Perkovića i „Biti rokenrol“ Mihajla Pantića i Pece Popovića.

Veliki, crveni, „Lagunin“ štand pažnju privlači najpre tematski uređenim zbirkama pripovedaka Ive Andrića, posvećenim osobenjacima i malim ljudima, Beogradu, Sarajevu, moru, selu, kao i duhu orijentalnog. Dela Žoze Saramaga kao i roman Marija Vargasa Ljose „Keltov san“ takođe su vrlo tražena kod „Lagune“. Ovaj prostor biće još posećeniji u naredna dva dana, kada će gošća „Lagune“ biti Trejsi Ševalije, autorka romana „Devojka sa bisernom minđušom“.

Nova knjiga eseja i jedna priča Orhana Pamuka „Druge boje“, objavljena u „Geopoetici“, otkriva ovog turskog nobelovca u novom svetlu, kako vodi ozbiljne iduhovite razgovore o putovanjima, politici, pušenju. „Geopoetika“ je objavila roman Portugalca Almejde Farije „Luzitanija“, kao i delo nama već poznatog Brazilca Miltona Hatuma „Dva brata“, o borbi dva brata za majčinu ljubav.

U eri Fejsbuka, i društvenih mreža uopšte, posebno je uočljiva studija Šeri Terkl „Sami zajedno“, objavljena u „Kliju“, u prevodu sa engleskog Biljane Stanković. Šeri Terkl je vodeći američki stručnjakkoji se bavi uticajem kompjutera na ljude. Međutim, slika budućnosti koju daje nije nimalo svetla... Aktuelno je u „Kliju“ i delo Masima Kampaninija „Istorija Srednjeg istoka, 1798–2006“, u kojoj su razmatrani najvažniji trenuci istorije i politike na ovim prostorima. Knjigu Žaka Kasara „Slučaj Kamij Klodel“ ovaj izdavač preporučuje „za uživanje“.

Na štandu „Stubova kulture“ možete se družiti delima vodećih domaćih pisaca Albaharija, Mihajla Pantića, Veselina Markovića, Gorana Milašinovića, a najtraženije su knjige Mihaila Blama „Džez u Srbiji 1927–1944“ i Svetlane Velmar Janković „Kapija Balkana“. Kod „Prometeja“, za one kojima je srpski jezik profesija ili pasija, zanimljivi su novi naslovi „Kako se kaže“i „Pravogovor“ Milorada Telebaka, „Rečnik opscenih reči“ Danka Šipke i „Ime moje i tvoje“ Ivana Klajna i Milana Šipke, iz oblasti popularne lingvistike.

Kod „Paideje“ uvek su aktuelni Bariko, Koeljo i Kuci, a pored kolekcije priča Ive Andrića, „Dereta“ ponosno predstavlja jednog od najintrigantnijih američkih pisaca T. K. Bojla i njegovo delo „Muzika na vodi“, koje je za književnost isto što i „Otimači izgubljenog kovčega“ za film. Na štandu „Orfelina“ iz Novog Sada, posle „Vila i zmajeva“, i „Prognanih bića“, bogato ilustrovani novi deo trilogije Milenka Bodirogića „Buntovnici“ govori o vampirima i vešticama sa empatijom. Na počasnom, portugalskom štandu uvek se nešto dešava. Juče je sa čitaocima razgovarao pisac iz Angole Roderik Neon, čiju je knjigu „Godina psa“ objavio „Treći trg“, uz muziku iz ove živopisne zemlje.