Kampanja

Ne očekujte da ću mu spomenuti ime i prezime. Neću da doprinosim stvaranju kadrova izvesne stranke ili neke nove nacionalne ideje. Sve ovo što se događa: kampanja za novu naciju na severu Srbije; to ironično (suštinski šovinističko) insistiranje na tome da naručioci oglasa na bilbordima „znaju i sva“ ćirilična slova, pišu latinicom (mada nešto ređe na jezicima nacionalnih manjina, pošto je vojvođanerstvo namenjeno pre svih bivšim Srbima); konačno razotkrivanje i oglašavanje naručilaca – posvećeno je jednom cilju.

U prvom redu stvaranju nove nacije koja bi kasnije državnom silom ukinula prava srpskom narodu na severu zemlje, asimilovala ga i odvojila od ostatka nacije. Drugi cilj je afirmacija nepoznatih aktivista jedne male stranke. Dovoljno je da neko zakupi dvanaest bilborda pa da od borca protiv ravnih krovova, junaka mesnog partijskog odbora i možda idealne mlade osobe po standardima feuda za sport, omladinu i preskakanje cenzusa bez muke, postane zvezda dana, osvane na naslovnim stranama i u udarnim vestima televizija.

Mene dakle ne zanima neki nepoznati omladinac u čiju je karijeru neko kolateralno uložio izvesna sredstva. Nebitno je i da li neko želi da stvori vojvođansku naciju. Ovo je slobodna država, nismo mi Brozova SAP prćija pa da ljude hapse, oduzimaju im pasoše i šalju ih na robije zato što drugačije misle. Ovo je demokratska Srbija, sa svim manama, i ona je, baš kao i druge evropske države, „jedna i nedeljiva“. Ne mislim da je dvanaest bilborda dovoljno da stvori naciju, mada, imajući u vidu kakva je nacija u pitanju, možda i nisam u pravu. Ne verujem ni da je Srbija, kakva je da je, ugrožena.

Problem su licemerje i bezobrazluk.

Javnost treba da veruje da je nepoznata ličnost, zajedno sa neznanom grupom građana, samo od dobrovoljnih priloga sakupila novac dovoljan da bude plaćena tolika reklama. Vladajući DS je prijavio da je tokom čitave prošle godine od privatnih lica jedva uspeo da sakupi nešto više novca. Pre trinaest godina vodio sam udruženje građana, zajedno sa studentom koga je četvrtina Srbije želela za muža, a četvrtina za zeta. Za godinu dana nismo uspeli da sakupimo toliko novca. Kod nas ljudi za politiku ne daju dobrovoljno novac. Ovde se za politiku uzima ili se u nju ulaže. Pitam nadležne ustanove da li je Liga za društvenu jednakost ovaj novac sakupljala od dobrovoljnih priloga, da li je on prijavljen finansijskim ustanovama ove države i da li su za njega plaćene odgovarajuće dažbine? Ukoliko su ovaj novac donirala strana preduzeća, druge države ili domaće državne ustanove, molim da javnost bude obaveštena o tome.

Spomenuo sam državne ustanove. Da li će navodno evropske i građanske ustanove Srbije i strane fondacije nastaviti da smatraju da se neko udruženje bavi društvenom jednakošću imajući u vidu da ono u stvari predstavlja jedno nacionalističko društvo koje za cilj ima emancipaciju nove nacije?

Scenario znamo. Počelo je sa neistinitim tvrdnjama o eksploataciji. Profesor Boško Mijatović je odavno razneo te optužbe protiv Srbije, ali ih ljudi kojima istina ništa ne znači neprekidno ponavljaju. Usledilo je usvajanje omnibusa zakona, konstruisanje pokrajinskih znamenja, donošenje statuta, otvaranje pitanja železnice... Uslediće sudska vlast, pa policija, za njima promena Ustava Srbije (iz razloga evropskih standarda i ideala građanske i sekularne države, naravno – da li neko sumnja u to). Završiće sa jezikom – drevnim graždansko-gepidsko-evropskim koji je ojadila srpska „dođoška seljačija“. Naravno i vojvođanskom crkvom, koju će zavoleti i onaj koji tvrdi da je socijaldemokrata i Evropejac a diči se Brozovim likom na ručnom časovniku. Naravno, sve to bi bilo nevažno bez evropske misije koja će obezbediti da ovaj deo Srbije po dvostrukom koloseku uđe u EU, ali „samo kao ambasador Srbije“. Konačno, ostaće pitanje granica. Mnogo je grad Beograd uzeo svete zemlje severno od Save i Dunava... Možda ćemo biti u prilici da je sporazumno zamenimo za desnu obalu Save u Mačvi koja pripada autonomnoj pokrajini, jer u reklamnim kartama i Šabac prikazuju kao deo te nove države.

Ali, ne bojte se... Reče mi jedan beogradski večiti poslanik – socijaldemokrata: sve je to pitanje investicija i autonomije – a njegova stranka već godinama tvrdi da Srbija treba da se federalizuje! Autonomija ili federacija – isto je. Nezavisnost ili federacija – isto je, ako uđemo u EU...

Nisu krivi autonomisti i separatisti. Odgovorni su DS, G17 i LDP koji zanemaruju očiglednu opasnost i daju mesta u parlamentu strankama koje narod na izborima neće. Ovde nije reč o nečem novom – sve smo to već doživeli u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu.