Masterijada

Iako u zahuktaloj predizbornoj kampanji nijedna stranka ne spominje izjednačavanje akademskih zvanja, epilog višemesečne "masterijade" ipak će biti poznat posle Svetog Jovana.

Naime, treći put za dva meseca jedan državni organ zaključio je da su diplomirani i master isto. Prvo je to na zahtev Konferencije univerziteta Srbije uradio Sekretarijat za zakonodavstvo, potom Ministarstvo prosvete i ministar lično, podržan kolegama iz Evrope i bivše SFRJ, a onda je stara i nova zvanja prekjuče izjednačio i Zakonodavni odbor. I to ponovo na zahtev KONUS-a, koji pre toga nije prihvatio tumačenje vladinog sekretarijata.

Ali, ne lezi vraže: nezadovoljni dekani, koji su uveliko upisali novu generaciju akademaca na master studije i za to naplatili debele školarine, sada su našli još jedan privremeni izlaz – u Skupštini Srbije. Iako je predsednik Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić rekao da očekuje da fakulteti vrate pare i da jedna ovako važna stvar, uz sve uvažavanje autonomije, ne može biti prepuštena visokoškolskim ustanovama, fakultetske uprave su se u prvim reakcijama zakačile za poslednju kariku u zakonodavnom nizu i odgovaraju da ipak čekaju i stav parlamenta (čitaj: ne daju pare). Naravno, na novi skupštinski saziv i sednicu na kojoj bi se raspravljalo o spornom članu 127. Zakona o visokom obrazovanju čekaće se najmanje nekoliko meseci, taman da se prva godina master studija završi, a uplaćene školarine potroše.

Iako je svima jasno da je suštinski problem u parama a ne u zvanjima, neki profesori, koji su, da podsetimo, i svoje titule sticali po starom, upravo su u autonomiji Univerziteta našli zgodan paravan za to što se po treći put prave gluvi na odluke državnih organa.

Njihova ključna argumentacija je da diplomirani i masteri imaju apsolutno ista prava i po zakonu i na tržištu rada, kao i da za novom titulom jurišaju oni koji bi hteli hleb bez motike, odnosno zvanje bez zagrevanja stolice.

Ovi argumenti bi zaista "pili vodu" da se zbog otpora dekana već nije stvorila klima u kojoj se čini da su masteri stepen više od diplomiranih. "Ne piju vodu" ni argumenti "da ne može biti izjednačeno nešto što traje četiri godine sa onim što traje pet godina". To bi, kako je neko juče na odboru duhovito primetio, bilo kao da sad kažemo da više nikome ne vredi osnovna škola zato što je ranije trajala osam godina, a od ovog septembra traje devet.

Naravno, tačno je da studenti danas upisuju master ne radi papira nego zbog znanja koje će dobiti. Tačno je, nažalost, i da će magistri biti kolateralna šteta Bolonjske deklaracije, jer ih nema u novom sistemu visokog obrazovanja.

Ali, nije logično ni da se diplomirani, naročito oni koji su završavali petogodišnje i šestogodišnje studije, sada izjednače s bačelorima, koji će diplomu dobijati posle tri godine studija, kao neku vrstu bočnog izlaza za one koji žele što pre da počnu da rade. Takođe ne bi bilo fer ni da jednom, u godinama koji dolaze, poslodavcima padne na pamet da ovu formalnu razliku iskoriste kao izgovor za one koji će se naći na spisku tehnološkog viška. Ukoliko tada ne budu imali slovo zakona na svojoj strani, ne verujem da će im pomoći vađenje iz dokumentacije izjava dekana da "diplomirani i masteri imaju ista prava". Neće im pomoći čak ni da dovedu rektora lično, koji će tada možda biti u penziji. Zgodno bi bilo da ga tada priupitaju i po kom osnovu mu se obračunava penzija – po starom zvanju ili novom. Odlučite sami.