Kako je Martina pobedila rak

Bes, odbojnost prema svima i bezbroj puta ponovljeno pitanje „zašto se to baš meni dešava”, bili su reakcija Martine Malešev (23) iz Pančeva posle saznanja da boluje odrabdomiosarkoma, jedne vrste raka. Dijagnoza joj je postavljena 2004, kada je imala 14 godina. Razbolela se u najosetljivijem – adolescentskom dobu, na pragu života odraslih, sa velikim planovima za budućnost u kojima nije bilo mesta za opaku bolest. Njen, ali i život cele njene porodice promenio se gotovo preko noći.

Sve je počelo nekoliko meseci ranije, kada je Martini nateklo oko. Prepisane su kapi, lečila se dva meseca, ali ništa nije pomoglo.

– Išla sam na ispitivanja, javile su se sumnje da je reč o malignom tumoru, ali meni su sve govorili pažljivo, pa i nisam bila svesna opasnosti. Bila sam bezbrižna sve dok nisam stigla na hemoterapiju u bolnicu, videla decu sa perikama, i čula njihove priče. Tada sam postala užasnuta, nisam mogla da prihvatim to što mi se dešava, tražila sam od roditelja da me vrate kući – priča Martina.

Zloćudni tumor bio je veličine oko 10 santimetara i istiskivao je oko. Prve hemoterapije dale su dobre rezultate, tumor se smanjio na dva santimetra. Onda su terapije postale još radikalnije, Martina je primila maksimalnu dozu zračenja i hemoterapije. Ali, tumor se više nije smanjivao. Posle godinu dana otpuštena je sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kao neizlečena.

Posle jednogodišnjeg lečenja, zvanična medicina više nije mogla da joj pomogne. Zato se, uz podršku roditelja, okrenula alternativnoj medicini.

– Moji roditelji i ja pokušali smo baš sve što smo čuli da može da mi pomogne. Preko Interneta pronalazili smo razne lekovite preparate, slušali smo savete onih koji su se izlečili od raka ili imali nekog u porodici ko se borio sa ovom bolešću... Mnogi koji su prodavali lek protiv raka bili su prevaranti, ali neki od preparata koje sam probala su mi i pomagali – kaže Martina.

Na pregledu magnetnom rezonancom obavljenom tri godine posle dijagnostikovanja bolesti utvrđeno je da raka više nema. Od tada prošlo je šest godina, a pacijent kod koga se bolest ne vrati u periodu od pet godina posle terapije smatra se – izlečenim.

– Lekari su me pitali šta sam uzimala, bili su iznenađeni da se tumor povukao, ali to se dešavalo i drugim pacijentima obolelim od raka – objašnjava Martina.

Dok je vodila bitku sa bolešću, ova devojka trudila se da ne zaostane za vršnjacima u obrazovanju. Prve dve godine gimnazije u Kovačici završila je vanredno, uz veliku pomoć drugara iz odeljenja i profesora. Danas je apsolvent na grupi Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Vodi život kakav imaju i njeni vršnjaci, druži se, izlazi, uči... Bolest koju je pobedila sada joj izgleda veoma daleko.

– U bolesti je najvažnija podrška, ja sam je imala i u roditeljima i u drugovima, okolini. Često sam bila odbojna prema njima, činilo mi se da oni imaju svoje živote i da dolaze kod mene samo radi reda. To je bilo potpuno pogrešno razmišljanje, ali bila sam veoma mlada i osetljiva. Zato oboleloj deci poručujem da ne odustaju, jer kada prođu terapiju mogu da vode normalan život, da budu zdravi i lepi i da imaju iste mogućnosti kao oni koji se nisu suočili sa rakom – ističe Martina Malešev.

-----------------------------------------------------

Bolest opisana u romanu

Dok je bila na lečenju u bolnici, Martina je počela da piše knjigu. U početku bilo joj je lakše da svoje misli i strahove prenese na papir, ali kasnije, iz pisanja počeo je da nastaje roman. Za njega mlada autorka kaže da je realističan, oslikava život obolelih od raka kroz priču devojčice čiji je brat teško oboleo. Roman je namenjen i onima koji ne znaju koliko je rak teška bolest, ali i onima koji žele da pomognu, ali ne znaju kako da priđu obolelom detetu. Knjiga Martine Malešev „Da li znaš šta je najlepše na svetu”, u izdanju „Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka”, biće predstavljena sutra u 16 časova na beogradskom Sajmu knjiga, u hali 2.