Pršti od obećanja

Uoči objave tenderske liste za privatizaciju kompanije RTB Bor sve pršti od obećanja o velikim investicijama i dobrim prognozama o vraćanju stare slave borskom gigantu. Rumunski "Kuprom" i kiparski "Amalko" su se poslednjih dana, u saopštenjima i izjavama za štampu, prosto utrkivali u tome da javnost ubede da je njihova ponuda – najbolja.

Treći kandidat biznismen Zoran Drakulić, direktor kiparskog "Ist pointa", odlučio se za potpuno suprotnu strategiju – da ništa ne komentariše sve dok nadležna Agencija za privatizaciju ne obelodani ko je novi vlasnik. 

Činjenica je da je "Kuprom" sa 400 miliona dolara dao najveću ponudu, a da je "Amalko" sa 280 miliona ponudio najmanje, ali ipak naknadno  obećao najveće investicije. Konzorcijum "Ist point" i britanski investicioni fond "ORN" za ovu investiciju odvojili su 340 miliona dolara.

Agencija za privatizaciju definisala je da je minimalna cena za privatizaciju 266,7 miliona dolara.

Milan Popović, vlasnik "Amalka", kaže da kada je ovakva investicija u pitanju, ne treba gledati samo ko je ponudio najveću cifru, već i šta je najbolje za državu i za zaposlene u ovoj fabrici.

– Važno je obratiti pažnju na to kako će se RTB Bor razvijati, a ne kako i za koju sumu ga ponovo prodati. Ovoj firmi treba pristupiti kao nacionalnom bogatstvu. "Ruska bakarna kompanija", za koju ekskluzivno radimo, tamo je treći proizvođač bakra. Sigurno je da mi najbolje poznajemo proces proizvodnje – uveren je Popović.

Njegovo ime je odranije poznato jer se pojavljivao kao poslovni partner Zorana Drakulića. Njih dvojica čak zajedno posluju u Valjaonici bakra u Sevojnu. Saradnici su, međutim, u ovom slučaju odlučili da konkurišu jedan drugome. Milan Popović tvrdi da nije u pitanju nikakva skrivena taktika dva partnera i da ne treba očekivati njihovu saradnju.

– Jedino možemo da sarađujemo tako što ćemo bakrom snabdevati Valjaonicu u Sevojnu – kategoričan je Popović.

Kada govori o rizičnosti ove investicije, Popović objašnjava da je posao neizvestan samo za one koji kratkoročno gledaju na ovo ulaganje.

– U tom slučaju sve će zavisiti od cene bakra. Trenutno ona na Londonskoj berzi beleži blagi pad i iznosi 6.500 dolara za tonu. Poznavaoci ove oblasti znaju da se cena bakra menja ciklično i da posle toga treba očekivati rast – kazao je Popović i dodao da su sve kratkoročne kalkulacije na tri, pet ili sedam godina pogrešne.

Juče je obećao i to da bi RTB Bor, prema njegovoj proceni, za četiri godine, posle "Amalkovih" investicija, mogao da vredi 1,5 milijardi dolara.

Kako su na konferenciji za novinare nedavno istakli predstavnici "Kuproma", njihova strategija za RTB Bor ne podrazumeva samo 400 miliona dolara koje su ponudili, već i ulaganje u modernizaciju, obnovu tehnologije i rešavanje ekoloških problema. Ova rumunska kompanija, kako je obećano, želi da pomogne lokalnoj samoupravi tako što će ulagati i u bolnice i škole u Boru i Majdanpeku, a Horia Simu, predsednik "Kuproma", ističe da su Boru potrebne tri vrste novih vrednosti. Jedna su najnovija tehnologija koja obezbeđuje kvalitet proizvoda, druga kvalitetan socijalni program, a treća restrukturisanje koje će podići efikasnost poslovanja i pripremiti RTB Bor za utakmicu na svetskom tržištu.

– "Kuprom" vidi RTB Bor kao veoma značajan privredni subjekt Srbije, koji će biti pokretač daljeg razvoja ne samo Srbije nego i celog regiona. Očekujemo da će nakon privatizacije, RTB Bor postati još značajniji u ovom delu Evrope, jer će proizvodnja bakra ujediniti naše susedne kapacitete i tako poslužiti kao baza za dalji rast i razvoj. Zalažemo se za javno i privatno partnerstvo i kao investitori želimo da ulažemo u region. Svesni smo da u ovoj industriji nema brzog povraćaja investicija i da treba da pomažemo jedni druge i da radimo zajedno – istakao je Horia Simu.

-----------------------------------------------------------

Ko je ko

"Ist point" se ubraja u najuspješnije srpske kompanije i posluje širom Evrope. Tokom privatizacije u Srbiji ova firma kupila je mnoga preduzeća, među kojima su najpoznatija "Valjaonica bakra" iz Sevojna, "Žitomlin", "Sombormlin", "Klas", silosi i mlinska postrojenja u Bačkoj Palanci, Sremskoj Mitrovici i Temerinu.

Biznismen Zoran Drakulić, nalazi se na čelu ove kompanije od 1990. godine.

Rumunski "Kuprom" je kompanija u privatnom vlasništvu koja se bavi proizvodnjom elektrolitičkog bakra, bakarne šipke izlivene u jednom komadu i emajlirane žice. Prošle godine je imao obrt od 112,3 miliona dolara, a ove  očekuje da će premašiti 200 miliona. Za 2007. godinu očekuju obrt od pola milijarde dolara.

Grupa "Amalko" je osnovana 1999. godine, a danas posluje kao ekskluzivni partner Ruske bakarne korporacije. Očekivani promet kompanije za ovu godinu iznosi oko milijardu dolara.

A. Nikolić

-----------------------------------------------------------

Privatizacija RTB-a viđena iz Bora

Gradonačelnik je protiv

Preostaje nam da novog vlasnika sprečimo da uđe u posed, kaže predsednik borske opštine Branislav Rankić

BOR - Poslovodstvo borskog kombinata bakra uporno odbija da novinarima izjavi bilo šta o ponudama tri zvanična kandidata za kupovinu ovog srpskog giganta. Međutim, aktuelni predsednik borske opštine radikal Branislav Rankić je kategoričan da je strategija srpske vlade po kojoj se sprovodi privatizacija RTB-a štetna po Bor, Timočku krajinu i Srbiju.

- Ako i dalje budu insistirali da sve ovo uspe po njihovoj zamisli, preostaje nam da novog vlasnika sprečimo da uđe u posed - izjavio je Rankić novinarima Radio-televizije Zaječar, dva dana uoči objavljivanja rang-liste tri ponuđača.

On gotovo svakodnevno podseća da su se protiv vladine strategije zvanično izjasnili i odbornici Bora i Majdanpeka u tamošnjim opštinskim parlamentima, kao i većinski Samostalni sindikat borskog kombinata bakra.

Vladi je zvanično zamereno da je potcenila vrednost imovine borskog kombinata za više od četiri puta, zatim da se država odrekla svog učešća u većinskom kontrolnom paketu akcija i da je akcija lišila zaposlene i penzionisane radnike ove velike i još veoma perspektivne kompanije.

"Novom strategijom" utvrđeno je, veli Rankić, da je stvarni dug borske kompanije gotovo devet puta manji od onog koji je zvanično objavljen. Za Rankića nije uopšte bitno što su sve tri ponude veće od početne cene vrednosti imovine borske kompanije (266,8 miliona dolara). One su, kako veli, ipak daleko ispod stvarne cene koju su "novom strategijom privatizacije" utvrdili poznati borski i srpski stručnjaci. Reč je, dodaje, o "nameštenoj privatizaciji koju će lokalna samouprava pokušati da spreči".

Pred kamerama pomenute zaječarske televizije o privatizaciji RTB izjašnjavali su se i građani Bora. Za jedne je ponuđena cena mala, s obzirom na "ogromne resurse" basena i na rekordnu cenu bakra na Londonskoj berzi. Drugi smatraju da kombinat ne treba prodavati, jer je izvesno da će "drugi zarađivati na nama", a "najumereniji" među protivnicima aktuelnog koncepta privatizacije misle da "ne treba prodati sve i da država mora zadržati deo kapitala u borskoj kompaniji".

U Boru se mogu čuti i mišljenja da do okončanja procesa privatizacije kandidatima za kupovinu borskog kombinata nije trebalo dozvoliti pojavljivanje u našim medijima. Jer, smatra se da izjave predstavnika ovih kompanija sada imaju samo propagandni karakter, da se izvrši pritisak na tendersku komisiju i javnost. To su, vele, prazne priče u smislu "učiniću, majke mi". Bitno je šta piše u zvaničnim ponudama i da se pobednik odredi prema važećim propisima.

U Boru ponavljaju da se, i posle rangiranja ponuda, stvarni pobednik tendera neće znati do početka februara iduće godine.

Stojan Todorović

-----------------------------------------------------------

Danas tenderska lista

Agencija za privatizaciju danas bi trebalo, prema ranijoj najavi, da objavi rang-listu ponuđača za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Po važećoj proceduri, Agencija i savetnik predlažu tenderskoj komisiji rang-listu koju ona ili prihvata ili ne prihvata. Ako je ishod pozitivan, Agencija za privatizaciju stupa u pregovore sa najboljim ponuđačem o svim stranama ugovora, poput pitanja u vezi s  načinom isplate, bankarskim garancijama i njima sličnim.

Da li će rumunska kompanija "Kuprom", koja je ponudila najvišu cenu od 400 miliona dolara za imovinu i pripadajuća eksploataciona prava RTB Bor, postati i vlasnik - znaće se tek kada bude isplaćena ugovorena suma.

U našoj privatizacionoj praksi poznat je, recimo, slučaj prodaje "Jelen-Dola" kada prvorangirani konzorcijum "Sentmajkls enterprajz" i "Luke Bar" u predviđenom roku nije platio kupoprodajnu cenu, pa potpisani ugovor nije imao nikakvo dejstvo. Vlasnik "Jelen-Dola" postao je drugoplasirani ponuđač, hrvatska firma "Našice cement".

J. R.