Politika blokirala autoput

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Od 2004. godine do danas je BiH izgradila samo 37 kilometara autoputa na koridoru 5-C. Stručnjaci procenjuju da se u proteklom vremenu moglo izgraditi mnogo više, a najmanje 130 kilometara. Ukupna dužina autoputa koji prolazi kroz BiH i koji bitrebalo da bude izgrađen u celosti do 2017. godine iznosi 336 kilometara.

Međutim, u realizaciju ovog trenutno najvećeg i najznačajnijeg projekta umešala se politika i radovi su zaustavljeni praktično pre dve godine, a u međuvremenu BiH svetskim investicionim bankama i fondovima plaća milionske kamate na odobrene kredite koje nije iskoristila.

Za izgradnju autoputa je BiH dobila kreditna sredstva u ukupnoj vrednosti od 383 miliona evra, od čega je potrošeno samo 79 miliona ili oko 21 odsto. Na ime zateznih kamata iz državnog budžeta do početka prošlog meseca isplaćeno je oko tri miliona evra.

Zasad niko nije odgovarao za bespotrebno „bacanje” para poreskih obveznika, uprkos stručnim mišljenjima da se radi o iznosu od kojeg se, zavisno od konfiguracije zemljišta, moglo izgraditi od 700 do 1.000 metara autoputa.

Rudo Vidović, ministar saobraćaja i komunikacija BiH, u razgovoru za „Politiku”, ne želeći da navodi konkretna imena „kočničara”, kaže da je problem isključivo i samo u Federaciji BiH.

On, zapravo, tvrdi da nastavak izgradnje usporavaju i odlažu određeni zahtevi koji dolaze sa federalnog nivoa, prvenstveno iz krugova bliskih tamošnjoj vladi koja, zbog načina na koji je formirana, nema podršku svih političkih opcija u ovom entitetu.

„Predstavnici ključnih federalnih institucija, koji su podlegli uticaju određenih „interesnih i politikantskih grupa, insistiraju na promeni južnog dela deonice, odnosno na izmeštanju postojeće trase prema Neumu i to je razlog zašto radovi stoje”, kaže on.

„Sporna” trasa pored Mostara, Blagaja i Počitelja prema Pločama, utvrđena je na osnovu stručnih procena još 1997. godine. Oni koji žele da je „izmeste” i „crtaju” novu navode da bi se na taj način otklonila „opasnost” od navodnog narušavanja istorijskih tekovina.

„To je čisto politikantstvo i namera da se nešto odgodi”, ocenjuje Vidović i naglašava da eventualno izmeštanje trase podrazumeva „dodatna istraživanja” i vreme, što je „apsurdno u situaciju u kojoj obezbeđena sredstva stoje neiskorištena i na koja pri tom plaćamo penale”.

Šemsudin Mehmedović, član parlamentarne Komisije za saobraćaj i veze, koja je pre nekoliko dana organizovala javnu raspravu o projektu autoputa na koridoru 5-C i koja je okončana bez zajedničkog mišljenja o tome ko je kriv što je izgradnja zaustavljena i što kreditna sredstva stoje, takođe smatra da je u sve politika previše upletena.

„Naravno da se upetljala politika, i to preko svih poluga i zato je i došlo do zastoja”, kaže Mehmedović.

Od 336 kilometara autoputa, 46 kilometara prolazi kroz Republiku Srpsku koja, za razliku od FBiH, nema nikakvih problema sa izgradnjom te deonice. Ministar Vidović hvali nadležne institucije RS koje su, kako kaže, na krajnje „odgovoran i korektan način” pristupile realizaciji tog projekta.

Svojevremeno je i bivši ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš upozorio da je izgradnja autoputa, jedan od „najznačajnijih” i „najprioritetnijih” projekata za BiH, „zapala” u političke „nesuglasice i prepucavanja”.

„Iako se radi o multistrateškom projektu od značaja za jugoistočnu Evropu, on nailazi na iste one prepreke koje su kočile i sve druge inicijative i projekte u BiH, od ustavnih reformi do uvođenja PDV-a”, navedeno je, između ostalog, u jednoj od Inglišovih depeša koja je objavljena na sajtu „Vikiliksa”.