O inicijativi Rekom

Pismo podrške umetnika i intelektualaca iz postjugoslovenskih zemalja osnivanju Rekoma, objavljeno 22. oktobra u ,,Politici” i vodećim dnevnim novinama regiona, podstaklo je Dragana Popovića i Miljenka Deretu iz nevladine organizacije Građanske inicijative da još jednom javno iskažu svoj stav prema toj inicijativi. Sto pedeset i pet umetnika i intelektualaca zatražilo je od predsednika država u regionu da zajednički osnuju Rekom. Popović na to reaguje tvrdnjom, koju prenosi ,,Politika” (u tekstu „Rekom osuđen na propast”, 24. oktobra), da Statut koji predlaže Koalicija za Rekom sadrži odredbe koje se kose sa ustavima zemalja regiona.

Popović ne navodi navodno sporne odredbe Statuta, kao ni primer ustava s kojim nisu u skladu. Pored toga, Popović u tekstu ,,Statut Rekoma protiv dobre ideje”, objavljenom 23. oktobra. na internet stranici B 92, iznosi da on lično nije za pristup „utvrđivanju uzroka ratova i ratnih zločina”. Postavljanjem tog cilja, smatra Popović, cela ideja o Regionalnoj komisiji je osuđena na propast. Odlučno najavljuje da od cele ideje nema ništa i zbog toga jer zagovaranje osnivanja Regionalne komisije vodi mala grupa ljudi: „Kada uska grupa ljudi pokušava da progura tako veliku ideju ona teško prolazi. Takav način javnog zagovaranja nije prošao nigde u svetu, pa neće ni na prostoru bivše SFRJ”. Njegov šef, Miljenko Dereta, nije upućen u odredbe Predloga statuta Rekoma ali je siguran da je „vreme pokazalo da komisije zapravo ne rešavaju ništa”, kako stoji u istom tekstu.

S obzirom na to da Popović i Dereta svoje navode ne potkrepljuju argumentima, ne mogu da polemišem sa njima. Zbog toga ukazujem na nekoliko činjenica, koje mogu da doprinesu, i njihovom, boljem uvidu u proces Rekoma.

Prvo, Koalicija za Rekom je 26. marta 2011. godine usvojila Predlog statuta Rekoma, nakon trogodišnjeg konsultativnog procesa u kojem je učestvovalo više od 6.000 aktivista civilnog društva, uključujući žrtve, članove porodica nestalih, sudije, tužioce i advokate. Utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i uzroka rata su ciljevi za koje se zalaže Koalicija za Rekom. Ostaje da vidimo da li će to države prihvatiti. Sledi faza u kojoj radne grupe vlada u regionu treba da razmotre Predlog statuta komisije koji predlaže Koalicija za Rekom i kažu poslednju reč o tom pitanju. Ako države zaključe da je utvrđivanje uzroka rata nemoguć zadatak za Regionalnu komisiju, kao što misli Popović, onda u Statutu Rekoma neće biti tog cilja i zadatka, nezavisno od toga što je on sadržan u Predlogu statuta koji predlaže Koalicija za Rekom.

Drugo, Koalicija za Rekom nije uska grupa ljudi: čine je 1.880 organizacija i pojedinaca iz redova žrtava i intelektualaca; 550.000 građana iz postjugoslovenskih zemalja podržalo je u junu 2011. godine Peticiju za osnivanje Rekoma. Proslavljeni umetnici i poznati intelektualci podržavaju Inicijativu za osnivanje Rekoma. Proces javnog zagovaranja, usmeren prema političarima, počev od novembra 2011. vodiće Regionalni tim koji čine profesor Žarko Puhovski (Hrvatska), profesor Zdravko Grebo i reditelj Dino Mustafić (BiH), profesorka Biljana Vankovska (Makedonija), advokat Azem Vlasi (Kosovo), novinar Igor Mekina (Slovenija), novinar Duško Vuković (Crna Gora) i novinar Dinko Gruhonjić i ja u Srbiji. Ja sam u toj grupi pre svega zbog toga što sam pokrenula inicijativu.

Treće, u teoriji i praksi tranzicione pravde, prihvaćeno je da restorativna pravda (komisije za istinu, istražne komisije, lokalne inicijative pomirenja) doprinosi vraćanju dostojanstva žrtvama, socijalnoj integraciji bivših boraca i izgradnji mira, kao i da ima potencijal da spreči ponavljanje zločina. Teoretičari i praktičari koji se bave tranzicijom država naslednica nekadašnje SFRJ smatraju da Rekom može da otkloni objektivna ograničenja krivičnih suđenja (dugo trajanje, nedovoljni kapaciteti sudova, starost, bolest i umiranje svedoka i žrtava) i da izgradi činjeničnu sliku o tome šta se i zašto dogodilo na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001.

Četvrto, političari se nisu, kako tvrde Popović i Dereta, „zadržali na deklarativnoj podršci” Rekomu. U junu 2011. Vlada Crne Gore formirala je radnu grupu za razmatranje Inicijative Rekom. Sledi faza u kojoj će ostale vlade u regionu početi sa formalnim pristupom Inicijativi Rekom.

Peto, stručna javnost je i dosad bila aktivno angažovana u oblikovanju mandata Rekoma, o čemu svedoče brojne regionalne konsultacije održavane od 2006. do usvajanja Predloga statuta Rekoma, u martu 2011, dostupne na internet stranici www.zarekom.org.

Na kraju, slažem se sa Miljenkom Deretom kada kaže da „dnevna politika i dalje ometa mnoge procese”. Ideja Rekoma ima potencijal da spreči političke manipulacije brojem žrtava i ispredanje nacionalnih mitova o sukobima, kako bi region najzad otpočeo društveni, a ne dnevnopolitički proces pomirenja.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo