Gas za izbegavanje

Kada je četvoročlana porodica s Banovog brda pre sedam godina rešila da uzme kredit od 2.000 evra kako bi uvela gas u kuću od oko 100 kvadrata, nije ni pomišljala da će danas, umesto „energenta budućnosti”, ponovo potpaljivati kaljeve peći ne bi li se grejala na drva.

Računica je pokazala da im je to isplativije, jer su mesečni računi za gas prelazili 33.000 dinara. Sve to puta šest meseci, nije mala para u zbiru. Danas za pet metara drva, koliko im treba da pristojno zagreju deo kuće u kome borave, a koji su nekada grejali gasom, izdvajaju 22.000 dinara i mirni su, kažu, do kraja zime. Jeste da im, priznaju, fali komfor kakav je pružao gas, ali cena je promenila navike.

Gas, koji je od juče za domaćinstva skuplji za 10, a za industriju 15 odsto, naterao je, nažalost, još mnogo ovakvih porodica da se ponovo late kanti i u podrume svojih kuća ubace ugalj ili drva. Oni koji su, i pored uvedenih radijatora i razvedenih cevi za gas, sačuvali TA peći akumuliraće ih i ove zime preko noći, kada je struja četiri puta jeftinija nego danju.

Toplane u Beogradu već su zaračunale, zbog poskupljenja gasa, novu cenu grejanja koja će biti viša za 7,5 odsto. Koliko će grejanje plaćati ostatak Srbije, biće različito od toplane do toplane.

Istovremeno, benzinske pumpe sve agresivnije reklamiraju da se kod njih po nižim cenama može točiti lož-ulje i podsećaju narod na davna vremena i „naftarice”.

 Hoćemo li se zaista vraćati toliko daleko u prošlost i zašto je gas od „energenta budućnosti” za većinu u Srbiji postao gorivo za izbegavanje?

Zato što je cena struje u Srbiji i dalje socijalna kategorija, a disparitetima cena energenata niko u državi ne želi da se bavi ni pre niti posle izbora. Za većinu je mnogo lakše reći da su Rusi krivi za sve, jer nam isporučuju najskuplji gas.

To, međutim, nije tačno. Srbija, posle Rumunije, ima najjeftiniji gas u kraju. Naša zemlja je u prednosti što Rusiji ne mora da plaća penale za naručeni, ali nepovučen gas, što važi za sve druge zemlje koje ista ta Rusija snabdeva gorivom. Mnogo veći problem za Srbiju jeste Mađarska, koja nam zaračunava transport do Srbije po cenama pet do šest puta višim nego bilo kojoj zemlji u okruženju. A upravo to plaća krajnji potrošač kroz račun za gas.

Dobar domaćin se možda i neće složiti s konstatacijom da je grejanje na struju i dalje najjeftinije. S punim pravom. Jer je fakat, da je grejanje na struju najjeftinije, ali samo ukoliko se TA peći pune noću.

Može li gas u Srbiji u dogledno vreme postati prihvatljiviji za većinu srpskih domaćinstava, uzevši u obzir njihova više nego skromna primanja, gde neto plata iznosi 39.000 dinara. Za te pare može da se kupi osam metara drva za ogrev.

 Može. Ali valja sačekati izgradnju još jednog gasovoda – „Južni tok”, posle čega u Srbiju gas više neće dolaziti samo iz jednog jedinog pravca i ne preko „paprene” Mađarske.