Lepa Ana nije zaboravljena

Od našeg stalnog dopisnika

Vašinton – Ana Čepmen, mlada i lepa špijunka iz prošle godine provaljene jedanaestočlane grupe ruskih „ilegalaca” u Americi, ponovo je u vestima, pošto je Ef-Bi-Aj, na zahtev agencije AP koja se pozvala na zakon o dostupnosti informacija, objavio gomilu dokumenta, fotografija i video-snimaka o praćenju aktera afere koja je proglašena najvećom od kraja hladnog rata.

Nije objašnjeno zašto se američka novinska agencija baš sada zainteresovala za priču čiji je dosije zatvoren u junu prošle godine, kada je 10 špijuna – koji nisu otkrili nikakve američke tajne – zamenjeno za četiri ruska državljanina u ruskim zatvorima zbog toga što su špijunirali za SAD.

Obelodanjeni materijal ne donosi ništa senzacionalno: to su, reklo bi se, prilično dosadni prizori susreta agenata na njujorškim ulicama, trgovima i kafićima.

Jedini dokaz mogućih špijunskih aktivnosti jeste uzimanje nekih paketa, po svoj prilici sa novcem, ostavljenih ispod kamena u nekom grmlju, razmena istih torbi dva agenta u mimohodu i slično.

I ovoga puta, kao i u proleće prošle godine, najviše publiciteta dobila je Čepmenova, koja je snimljena u šopingu u poznatoj robnoj kući „Mejsis” i prilikom jednog susreta sa agentom američke tajne službe u jednom kafiću – agentom koji joj se predstavio kao jedan od nadređenih joj ruskih šefova.

Ana, ćerka ruskog diplomate, posle proterivanja je postala slavna i kod kuće. Sem što je, kao i drugi proterani agenti, od predsednika Medvedeva dobila visoko odlikovanje na svečanosti održanoj u Kremlju, posvetila se i televizijskoj i manekenskoj karijeri.

Jedan ovdašnji izveštaj podseća i na prošlogodišnju izjavu potpredsednika Bajdena, koji je, na pitanje TV voditelja „da li i mi imamo tako zgodne špijune”, odgovorio: „Nije bila moja ideja da je proteramo”.

Ta afera je po mnogo čemu bila „nestandardna” i bila je povod za dileme o tome šta su ruske obaveštajne službe, organizujući i godinama negujući mrežu takozvanih „spavača” – agenata koji se aktiviraju tek kad za to „sazri” vreme – zaista htele i mogle da postignu. „Spavači”, koji su u špijunskom žargonu okarakterisani i kao „ilegalci”, jer nisu imali diplomatsko pokriće (iz čega proizilazi da su diplomate „podrazumevajući” obaveštajci), imali su pre svega zadatak da žive kao pravi Amerikanci, da se integrišu u društvo i približe elitnim krugovima biznisa i politike, ne bi li tamo procenili ko bi mogao da bude vrbovan ili ucenjen da radi za Rusiju.

U toj nameri su navodno „bili blizu da prodru u krugove američke vlade”.

Prema naknadnim objašnjenjima ove procene, reč je o tome da je Sintija Marfi, jedna od članica grupe, radila poslove finansijskog planiranja za investitora Alena Petrikova, koji se pak bavio poslovima prikupljanja političkih donacija i imao bliske veze sa Bilom i Hilari Klinton.

Posle hapšenja deset agenata na teritoriji SAD (jedanaesti pripadnik je uhapšen na Kipru, odakle je, posle puštanja na slobodu uz kauciju, očekivano pobegao), svi su optuženi da su bili neregistrovani agenti stranih vlada, čime su prekršili zakone koji uređuju oblast lobiranja.

Slučaj je završen veoma brzo, pre svega da ne bi poremetio na samom početku Obaminog mandata „resetovane” odnose Vašingtona i Moskve. Americi su tada, kao i danas, dobri odnosi sa Rusijom potrebni kako iz strateških, tako i iz sasvim praktičnih razloga – preko ruske teritorije ide dobar deo logistike za rat u Avganstanu.

Ef-Bi-Aj je saopštio da je „ilegalce” pratio punih 10 godina, ali je otkrio i da je najzaslužniji za ovaj uspeh američke kontrašpijunaže jedan „moljac” u centrali ruskih obaveštajaca, pukovnik Aleksandar Potejev, koji je otkucavao mrežu koju je istovremeno i vodio.

M. Mišić