Počinje izgradnja obilaznice

Izgradnja prilaznih saobraćajnica u Ulici Jurija Gagarina za most preko Save koji će povezivati Novi Beograd i Čukaricu trebalo bi da počne 2007. godine. Već narednih meseci Skupština grada bi trebalo da usvoji plan detaljne regulacije za trasu unutrašnjeg magistralnog poluprstena, čiji sastavni deo je ovaj most, a potom će Direkcija za građevinsko zemljište početi da rešava imovinske odnose i raščišćava teren, najavio je na jučerašnjoj konferenciji Boris Ranković, direktor ovog javnog preduzeća.

Budući da je Direkcija ove godine ostvarila prihod od 11 milijardi dinara, sa suficitom u budžetu od tri milijarde dinara, odlučeno je da novac između ostalog bude uložen u izradu baze podataka podzemnih voda, master planove vodovoda, kanalizacije i saobraćaja, kao i generalne projekte, koji će poslužili kao osnova za sačinjavanje urbanističkih planova za oko 11.000 hektara građevinskog zemljišta.

– Potpisali smo ugovor o izradi saobraćajnog master plana sa konzorcijumom firmi iz Srbije, Slovenije, Grčke i Nemačke kako bismo precizirali strategiju razvoja transportno-saobraćajnog sistema, sa naglaskom na uličnu mrežu grada – objasnio je Ranković.

Sumirajući ovogodišnje rezultate, kao najznačajnije poduhvate, Ranković je izdvojio uklanjanje zgrada od azbesta na Belim vodama i početak izgradnje interceptora, sakupljača otpadnih voda.

Primenom najsavremenije tehnologije zamenjen je dotrajali cevovod na Brankovom mostu, bez prekida u snabdevanju ovog dela grada vodom i bez zaustavljanja saobraćaja na mostu. Sledeće godine, kako je najavio, to će biti učinjeno i na Gazeli.

– Iako smo uspešno rešavali imovinsko-pravne odnose na mnogim lokacijama i dodelili u zakup lokacije za izgradnju četiri hiljade kvadrata, ova godina je bila izuzetno teška. Velike nevolje zadavala nam je postojeća infrastruktura koja nije ucrtana u katastru podzemnih instalacija. Tako, recimo, prilikom postavljanja novog kolektora u Ulici Koste Glavinića radnici su naišli na elektrovodove, telefonske kablove, vodovodne i kanalizacione cevi, koji nisu nigde ucrtani. Da bi otkrili sve neregistrovane vodove, radili su ručno, što je usporilo radove – naveo je direktor direkcije.

Budući da u gradu ima mnogo više zainteresovanih investitora nego slobodnog građevinskog zemljišta, novinare je zanimalo kakve su mogućnosti za davanje u zakup lokacija na levoj obali Dunava i razmenu dobara sa Ministarstvom odbrane, kako je nekoliko puta do sada najavljivano.

– Očekujem da će prostor oko Pančevačkog puta u narednih pet godina biti pretvoren u novu industrijsku zonu. Već pregovaramo sa PKB-om koji je najveći korisnik poljoprivrednog zemljišta uz Dunav – rekao je Ranković.

Kada je reč o pregovorima sa Ministarstvom odbrane, podsetio je da bi Vojska trebalo da ustupi zemljište koje za nju nije prioritetno, a zauzvrat bi dobila direkcijinih 300 stanova za raseljavanje, u koje bi se trajno nastanila vojna lica, sa nerešenim stambenim pitanjem.

– Zemljište bismo uredili, opremili infrastrukturom i ponudili na tržištu. Od toga bismo ubrali dobar prihod za grad i iskoristili nešto što je mrtav kapital za Vojsku – napomenuo je Ranković.