Umesto da predaje – profesorka prodaje

Iako su joj rodna kuća, mamina kuhinja i široke ulice rodnog Zrenjanina draže od podstanarske sobe i svetla užurbane prestonice, profesorka informatike Dragana Gulić (27) bila je prinuđena da se u potrazi za bilo kakvim poslom preseli u Beograd.

Naša mlada sagovornica fakultetsku diplomu dobila je pre dve godine na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu i od tada je nezaposlena. Želi da radi u struci, ali gotovo da niko ne traži profesore informatike.

– Od kada tražim posao, videla sam samo dva oglasa za moju struku, ali oba puta konkurencija je bila ogromna i na jedno radno mesto se prijavilo nekoliko desetina kandidata. Volela bih da radim kao profesor, a ne kao programer, ali više ne biram – ističe Dragana koja već nekoliko meseci prodaje naočare na štandu u jednom velikom tržnom centru u Novom Beogradu, umesto da drži laptop i dnevnik u ruci.

U Beograd je došla jer joj je ponuđen posao, doduše van njene struke, u jednoj, na prvi pogled, ozbiljnoj firmi.

– Rečeno mi je da sam dobila posao. Našla sam stan, preselila se i počela da radim. Posle nekoliko dana objasnili su mi da sam primljena, ali da će uzeti još jednu devojku na probni rad. Promenili su nekoliko kandidatkinja i na kraju su mi saopštili da ipak ne ispunjavam neophodne uslove – priča naša sagovornica koja je posle ovog neprijatnog iskustva počela da traga za bilo kakvim poslom.

Volela bi da se vrati u rodni grad, ali to je, kako kaže, trenutno nemoguće.

– Lakše mi je da živim s roditeljima, ne moram da izdvajam toliko novca za stan, račune i hranu. Ipak, u Zrenjaninu nema posla. Dok sam studirala radila sam kao promotorka, ali, zbog starosne granice, više ne mogu da radim ni taj posao – žali se ova Zrenjaninka dodajući da se su malobrojne njene kolege s fakulteta koji mogu da se pohvale da rade u struci.

J. Z. P.