Bez zabrane seksa

Beograđanin dr Jovo Toševski (58), profesor anatomije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, jedan je od najistaknutijih seksologa sveta. Kažemo "najistaknutijih" zato što je teoriju o ovoj oblasti razvio do najvećih planetarnih visina, a i dalje na tom planu uporno radi.

I njegove knjige su dokaz za to: "Planeta žena", "Skrivena seksualnost", "Seks materija", "Polni um", "Amorov rog", "Kaži ne", "Nerazumna mreža"...

Profesor Toševski je po, užoj specijalnosti, najbliži neuronauci, oblasti u kojoj je doktorirao na razlikama između – ženskog i muškog mozga. Toševski kaže: "Sve polazi iz mozga, pa i razlike između muškarca i žene. Naučnici su dugo to odbijali da priznaju, ali ubeđeni očiglednim morfološkim i psihološkim dokazima morali su da prihvate nova shvatanja". Kod muškarca je onaj deo mozga i kičmene moždine koji upravlja seksom mnogo veći nego kod žene.

Međutim, ovoj činjenici se suprotstavlja druga: iako je mozak žene manji, on je bolje "upakovan" i ima više nervnih ćelija! Na ove teme, o muškarcu i ženi, profesor Toševski je i ovoga puta pričao o svim oblastima, od sporta i politike do religije. Govorio je i o sebi, svojim počecima kad je bio lekar opšte prakse, putovanjima, životnim dilemama...

• Iz kog mesta ste krenuli u život?

– Imam sudbinu dece vojnih lica. Moj otac je bio na službi u Ljubljani, pa sam jedan od onih Srba koji je rođen u Sloveniji. Odrastao sam u Vranju, a Medicinski fakultet završio sam u Beogradu.

• Gde ste počeli da radite?

– Prvih trinaest godina bio sam lekar u praksi. Radio sam u Norveškoj, na planini Tari, u Africi (Alžiru), ali imao sam želju da odem i u ekvatorijalnu Afriku i to u bolnicu čiji je osnivač čuveni doktor Albert Švajcer. On je u Gabonu, usred džungle, osnovao bolnicu. Tamo mambe vise na garnišnama, a pitoni presecaju puteve... Bio je to za mene veliki izazov... Švajcer je bio veoma zanimljiv čovek. Medicinu je završio u pedesetoj godini, a pre toga bio je najpoznatiji orguljaš svog vremena. Bio je najbolji interpretator Baha. Do Švajcerove bolnice nisam otišao samo zato što sam u Alžiru ostao veran našim građevinskim radnicima koji su tamo, u okviru naših preduzeća, podizali puteve, mostove, brane... A novčana ponuda bila je neverovatna – 20.000 dolara mesečno... Što se muzike tiče bavim se pevanjem od osme godine, a kao muzičar bio sam u Japanu i Engleskoj. Imao sam i svoje orkestre. Prošli disk snimio sam 2004. godine.

• Kako Vam je bilo u Norveškoj?

– Iako sam mnogo radio, bilo mi je veoma zanimljivo. U najsevernijoj bolnici u Evropi, u mestu Vardo, nas dvojica lekara, jedan Norvežanin i ja, pokrivali smo prostor koji je imao površinu bivše Jugoslavije. A i svi brodovi u tom krugu bili su na nas upućeni. Na odredišta smo odlazili svim prevoznim sredstvima ili smo pacijentima pomagali savetima preko telefona. Na terenu je radio kolega Laponac koji je bio izuzetan čovek. Njegovi sunarodnici su manjina u Norveškoj, pa postoji određen rivalitet između ta dva naroda. Ovaj "moj" Laponac se obogatio zahvaljujući naivnosti Norvežana – prodavao im je pršutu od irvasa kao nezamenljiv specijalitet za jačanje polnog nagona... Bili su uvereni u njenu moć.

• Na kojem mestu je u Vašem u životu bio sport?

– Nekad je bio na prvom, a i sad je tu negde. Moji sportovi su borilački. Bio sam član prve karate reprezentacije Jugoslavije kasnih šezdesetih. Bavio sam se i planinarenjem, a i sad to često činim. Ostao sam zaljubljenik u prirodu, u planine, u osvajanje vrhova, nepristupačnih jezera, bistrih potoka... Volim sve životinje, pre svega sisare i zmije.

• Kako sada doživljavate sport?

– Sada se sport pretvara u nešto što je najmanje "sport". Osnovni cilj onih koji vode sport jeste pravljenje para. To je ono što ubija sport i sportiste. Neki u tom odnosu i prođu bez posledica, ali mnogi, u želji da u toj suludoj borbi uspeju, da uđu u prvi tim, da postignu rekord... naprave sebi problem i to ne samo fizički.

• Šta mislite o treninzima?

– Bavljenje sportom mora da se iskazuje svojom voljom. Mora se u svakoj fizičkoj aktivnosti slušati svoje telo, odnosno svoj mozak. Trebalo bi raditi ono što mozak hoće, a telo može. Nikad ništa se ne sme silovati. Jer, pogrešne su mnoge vežbe na treninzima, u toku džoginga, kao i rad na mršavljenju. Sve to je,najčešće, suprotno od onoga što mozak traži i što fizičke mogućnosti mogu da podnesu. Ne može svako da trenira sve. Niti ima koristi od treninga bilo koje vrste. Ali, bez treninga se ne može. Moramo održavati snagu. Kako? Samo onim što nam čini zadovoljstvo i što mozak, spontano, dopušta telu. Na primer: dobar trening je brzo hodanje, pa i na duže realcije. Ali, telo mora da bude spremno. Štoperice bi trebalo odbaciti. Kretanje mora da bude kao da smo u prirodi, oslobođeni svakog psihičkog pritiska...

• A šta se događa kad je reč o seksu i sportu?

– Uskratiti kontakt sa suprotnim polom je uvek greška. Greška je zabranjivati seks pod bilo kojim okolnostima. Jer, telo nikad nije protiv seksa. To je dar prirode...

• Da li seks može da bude i greh?

– Mislim da je pravoslavlje najbolja vera. Zato što najmanje brani, najčovečnija je i mnogo toga prašta. Ne mislim da bi izuzeće sveštenika od seksa učinilo njih manje ili više grešnim. Uostalom, pravoslavni sveštenici se žene. A kad neko od monaha napusti manastir i ode sa nekom ženom ja to ne mogu da osudim. Iako, po crkvenim kanonima, to jeste prekršaj. Morate priznati da je to simapatičan prekršaj.

• Ko voli više seks, muškarci ili žene?

– Muškarci, naravno. Muškarci imaju organe za orgazam. Muškarci imaju sve aparate za tu vrstu aktivnosti. Muškarci su ti kojima je seks imperativ. Ženama to nije imperativ. Ali, ženama je seks vrlo važan i to iz nekoliko razloga, a najvažniji je pridobiti muškarca i staviti ga pod svoj uticaj.

• Zašto je, kako kažete, seks za muškarca zapovest, a za ženu ispovest?

– Mužjak naše vrste, ili muškarac, napravljen je tako da funkcioniše 24 časa u tom pravcu. Mužjaci životinja funkcionišu samo u doba parenja. Zato je muškarac stalno seksualno mobilisan. To je za njega zapovest... A žena ima cikluse i ovi ciklusi su vrlo važni, ne samo za trudnoću, nego i zato što ciklusi menjaju njene emocije. Muškarac mora da pokrije sve te njene promene svojom muškošću. Jer, žena, ako se ne menja, nije žena. Kome je potrebna žena koja se ne menja, koja je predvidljiva...Priroda ju je načinila izrazito promenjivom i to je dobro. Zato je za ženu seks ispovest. Jer, ona na pijedestal seksualnog odnosa ne stavlja svoju spremnost za seks već svoju nameru da u tome učestvuje da bi promenila muškarca... Bolje nego druge... 

• Koliko se razlikuju muškarac i žena?

– Mnogo. To u prirodi nigde ne postoji. Na primer: ženka jaguara i mužjak se malo razlikuju. Mužjak je uvek teži, ali što se tiče svega ostalog: veštine, brzine, lova... razlike nema. A u ljudskoj vrsti, između muškarca i žene postoje ogromne razlike; po načinu kako im funkcionišu emocije razlike su neverovatne. To je dokazano i na preparatima i na živom mozgu. Različito razmišljaju, različito vide određene odnose i na poseban način reaguju na to što vide...

• Da li je kompromis rešenje za te muško-ženske odnose?

– Kad bi u biologiji postojao kompromis nijedna vrsta ne bi preživela. U živoj materiji nema kompromisa. Zašto? Zato što kod DNK-a, centralne supstance i glavne komandne supstance svih ćelija, nema kompromisa. Ona naređuje "to i to" i baš to mora da bude učinjeno u organizmu. Nema tu nikakvog kompromisa. Tako da je naš kompromis uvek kratkog daha. Kompromis je u ljudskoj prirodi kao neko olakšavajuće sredstvo za komunikaciju, ali ga moramo smatrati nametnutim, privremenim stanjem. On nije čvrsta građevina To je privremeno stanje dok ne vidimo gde ćemo i šta ćemo...

• Šta žena ima što druga bića nemaju?

– Samo kod naše vrste ženka ima sakrivene genitalije. To je kroz evoluciju dovelo do enormnog povećanja motivacije muškaraca, jer oni svoj seksualni cilj mogu da ostvare i zaobilaznim putem; u razgovoru sa njom, obećanjima svih vrsta, stvaranjem dobara... Žena ima morfološki ključ u rukama zato što su njene genitalije postavljene na nepristupačno mesto. A to znači da seksualno spajanje nije moguće bez njene saglasnosti... Zato je seks najjače žensko oružje.

• Koju ulogu ima moda za ženu?

– Moda je za ženu čudo i magija. Moda je za nju vrlo važna. Tehnologija odevanja je otišla vrlo visoko, kao i tehnologija šminkanja. Tako da su sad ti izazovi za ženu mnogo veći nego ranije. A greška žene je što ona sve to shvata vrlo ozbiljno. Jer, samo slabi muškarci obraćaju pažnju da li je žena u trendu. Pravi muškarac uvek gleda šta je ispod haljine, ako ume to da vidi kad je ona obučena. A to, inače, nije teško...

• Koje sve osobine poseduje žena?

– Žena je kao mačka, lukava, tajanstvena, ne pokazuje glavne emocije... Radoznalost je njena sudbina. Bolje čuje nego što vidi, plitko spava, noćna je životinja, priznaje silu, ali se ne boji... Uzgred, bolje je da vas vidi na ulici sa nekom ženom nego da čuje da ste bili sa nekom ženom.

• Kakav je odnos žene prema vođenju ljubavi?

– Taj odnos bi mogao, najčešće, da se ilustruje jednom Konfučijevom izrekom: "Kad si u sosu uživaj u njegovom ukusu".