Progon Iračana

SVAKOG MESECA, PREMA PODACIMA UN, OKO 50 HILjADA IRAČANA NAPUŠTA ZEMLjU utonulu u nasilje i teror. Prema grubim procenama danas je u bekstvu više od četiri miliona Iračana – nešto više od polovine našlo je spas u susednim državama Siriji i Jordanu dok ostali pokušavaju da pronađu sigurnije utočište na iračkim prostorima.

Na delu je, kako upozorava Visoki komesarijat UN za izbeglice, humanitarna kriza kojoj se ne nazire kraj.

"Razmere problema dovoljno govore", kaže Antonio Guteres, visoki komesar UN za izbeglice. "Svaki osmi Iračanin je prognan iz otadžbine. To je najveći progon stanovništva na Bliskom istoku od 1948. godine".

Najnoviji irački egzodus počeo je pre četiri godine u vreme vojne intervencije SAD i američkih saveznika. Prvi cilj – rušenje s vlasti Sadama Huseina – Amerikanci su munjevito postigli ali bila je to, vojnički gledano, Pirova pobeda. Sadama danas nema a Irak je postao najtragičnija država na svetu. Gine se svakodnevno a žrtve broje i pobednici i Iračani.

Ova spirala smrti jača iz nekoliko razloga. SAD tvrdoglavo pokušavaju da sačuvaju oreol pobednika šaljući pojačanja trupama u Iraku. Njihovi protivnici, šarolik front islamskih ekstremista, pripadnika Al Kaide i kriminalaca takođe jača, crpeći snagu iz postojećeg iračkog haosa. Kao "kruna" ovog nasilja buknuo je sukob između samih Iračana – šiita i sunita.

Zašto se sve to dogodilo i događa Iračanima? Priče o potrebi da se svet oslobodi opasnosti iz Bagdada, da se sruši diktator i demokratizuje Irak odavno su prestale da "piju vodu". Već je i vrapcima jasno da je Irak bio žrtva kreatora novog svetskog poretka koji pokušavaju da se ušanče na prostorima od posebnog strateškog interesa.

Nekako na četvrtu godišnjicu američke "pobede" sasvim stidljivo pojavila se vest o velikom geološkom otkriću na zapadu Iraka. Rezerve nafte u ovoj zemlji, izvestio je "Fajnenšel tajms", mogle bi biti dvostruko veće od ranijih procena. Na pustinjskom zapadu postoje prostori na kojima se, sumnjaju stručnjaci, skrivaju rezerve od oko 100 milijardi barela (1 barel = 159 litara).

Ukoliko se ove procene pokažu kao tačne, Irak će postati drugi po veličini svetski "rezervoar" nafte, odmah iza Saudijske Arabije a ispred Irana. Da li treba reći da su nove rezerve nafte u Iraku otkrili američki stručnjaci?

PRIČA O AMERIČKOM RAKETNOM "ŠTITU" U EVROPI (Češkoj i Poljskoj) dobija nove razmere. Na upravo održanom sastanku visokih zvaničnika NATO u Briselu razgovarano je o još jednom raketnom "štitu" – zaštiti članica Alijanse od raketa kratkog dometa.

Takav plan postoji od 1995. godine a prema nezvaničnim informacijama ova zaštita od raketa bila bi postavljena u jugoistočnoj Evropi, na teritoriji Grčke, Turske, Bugarske i Rumunije. Reč je o članicama NATO koje neće pokrivati planirani američki "štit" u Poljskoj i Češkoj.

Američki plan o postavljanju novih raketa u Evropi i objašnjenje da je reč o njenoj zaštiti od mogućih napada s Bliskog i Srednjeg istoka izazvao je oštre reakcije Rusije. Moskva odlučno odbacuje sva američka stručna objašnjenja, upozorava da je instaliranje novih raketa svojevrsni uvod u novu trku u naoružavanju i najavljuje svoj vojni "odgovor".

Neočekivano oštar stav Rusije uspeo je da donekle poremeti američku nameru da još jednom sprovede politiku svršenog čina. Vašington sada, na jednoj strani, nastavlja da ubeđuje svoje saveznike o neophodnosti postavljanja raketnog "štita" u Evropi, dok istovremeno pokušava da omekša Moskvu.

U Vašingtonu je najavljena serija susreta najviših američkih zvaničnika s ruskim sagovornicima. Očekuje se da narednih nedelja u Moskvu otputuju državni sekretari Robert Gejts (odbrana) i Kondoliza Rajs a ukoliko njihove misiju budu neuspešne ostaje mogućnost da o spornom "štitu" popričaju i dvojica predsednika: Putin i Buš na junskom samitu G8 u Nemačkoj.