Ugljanin i sin

U davna vremena, mladi dr Ugljanin bio je poznat kao stomatolog koji vadi bezbolno kutnjake, a da pri tomeštedi na anesteziji. Doprinos medicinskoj nauci nije ležao u sandžačkim eliksirima, već u veštini kojom je Sulejman Ugljanin, za prijatelje Suljo, dečici pričao bajke. Kada je shvatio da deca sedaju na njegovu zubarsku stolicu opušteno, kao da odlaze kod čarobnjaka, omiljeni zubar Novog Pazara počeo je da eksperimentiše na starijima.

Taj eksperiment, ulazak Ugljanina u visoku politiku – i njegovo dugo trajanje – zaistaje imao neverovatne obrte. Hodao je na tankoj žici od Alije Izetbegovića do Slobodana Miloševića, pa od Vuka Draškovića do DOS-a i,konačno, od Koštunice do Tadića. Samo u srpskim i sandžačkim političkim bajkama, nekada državni neprijatelj broj jedan, postaje najbolji državni prijatelj. To što je sada ministar, normalna je stepenica u evolutivnom razvoju srpske politike.

Ali, ne lezi vraže, dugo i filigranski građena politička idila između Beograda i Ugljanina sada se nalazi na ozbiljnom iskušenju zbog, naizgled, banalnog razloga. Pre izvesnog vremena, policija Novog Pazara privela je njegovog sedamnaestogodišnjeg sina, sa još trojicom drugara. Ugljanin otac je odmah potegao političko oružje: rekao je da su deca bila prebijana i maltretirana, poručio da u Sandžaku još živi duh Miloševića, pa preporučio načelnikupazarske policije da, u paketu sa kolegama nasilnicima, napusti, redom,Novi Pazar, Sandžak i Srbiju. Ili će Bošnjaci pozvati međunarodne snage,da ih štite od bahate policije.

Policija je, opet, saopštila da su mladići privedeni po prijavi jedne građanke,jer su joj navodno pretili pištoljem i preprečili put u jednoj od novopazarskih ulica. Ispostavilo se da klinci nisu imali oružje.   Ali nisu imali ni lične karte, dok sin ministra, kaže policija, kao sedamnaestogodišnjak u periodu od 17 do 23 sata inače ne sme da vozi bez prisustva punoletne osobe koja ima položeni vozački ispit „B kategorije” najmanje pet godina.

I eto belaja gde ga zapravo i nema. Najpre, da raščistimo. Ako je ministrovsin zaista učinio prekršaj, nikako nije smeo da dobije batine. Ako dete nije bilo krivo, nego je dobilo batine samo zato što je Suljin sin, još gore.

Ali jadna smo mi zemlja ako to važi samo za sinove ministara. Šta da učini neki drugi otac, nekog drugog klinje,koga su priveli u stanicu i udarili mu dve, tri vaspitne? Da pozove „plave šlemove” i zapreti padom vlade? Uzgred, za ovo drugo,Ugljanin je do sada imao mnogo krupnije razloge. I, konačno, ako je njegov sin priveden po zakonu i nije dobio batine, onda odgovornost za ovu gužvu snosi ministar.

Ali pustimo sada političara Sulejmana Ugljanina,koji je, čini se, bez potrebe upotrebio slučaj svoga sina za mnogo veće igre, i vratimo se roditelju Sulejmanu Ugljaninu. Buka će već proći, napraviće se opet neki posao između Beograda i Sulje. Najvažnije je, u stvari, da otac i sin Ugljanin, jednostavno, iskreno porazgovaraju.